Међународни дан особа са инвалидитетом – 3. децембар 2020.

„Изградити бољи свет после Covid-19,
инклузиван, приступачан и одржив за све особе“

3. децембар је Међународни дан особа са инвалидитетом (IDPWD). На овај дан СЗО се
придружила својим партнерима како би прославила „дан за све“. Ова тема одражава
растуће разумевање да је инвалидност део људског стања. Скоро сви ће у неком
тренутку живота бити привремено или трајно оштећени. Упркос томе, мало земаља
има успостављене одговарајуће механизме да у потпуности одговоре на потребе особа
са инвалидитетом. Иако инвалидност корелира са недостатком, нису све особе са
инвалидитетом подједнако угрожене. Много зависи од контекста у којем живе и од
тога да ли имају, између осталог, једнак приступ здравству, образовању и запослењу.
Једна милијарда људи, или 15% светске популације, има неки облик
инвалидитета. Преваленција је већа у земљама у развоју, где особе са инвалидитетом
чешће имају нижи степен образовања, лошије здравствене исходе, нижи ниво
запослености и веће стопе сиромаштва.
Пандемија COVID-19 дубоко је погодила заједнице широм света, посебно осетљиве
групе. Како пандемија COVID-19 и даље има широко распрострањене ефекте, поставља
се једно питање: како се можемо позабавити дуготрајним системским неједнакостима
које су сада још видљивије?
Одељење за економске и социјалне проблеме особа са инвалидитетом Уједињених
нација позива да се 3. децембар 2020. године, Међународни дан особа са
инвалидитетом, обележи широм света са темом „Изградити бољи свет после Covid-19,
инклузиван, приступачан и одржив за све особе“ и обележаваће се од 30. новембра до

  1. децембра, укључујући 13. Конференцију држава потписница Конвенције о правима
    особа са инвалидитетом.
    Незадовољене потребе за здравственом заштитом-резултати истраживања у свету
    Особе са инвалидитетом чешће траже услуге здравствене заштите, али их у мањој мери
    остварују. На пример, истраживање међу особама са озбиљним менталним
    поремећајима показало је да између 35% и 50% њих у развијеним земљама и између
    76% и 85% у земљама у развоју, није добило третман током године пре истраживања.
    Активности промоције здравља и превенције су недовољно усмерене ка особама са
    инвалидитетом.  На пример, жене са инвалидитетом ређе обављају превентивни
    преглед у циљу раног откривања рака дојке и рака грлића материце у односу на жене
    без инвалидитета. Особама са интелектуалним оштећењима се ређе проверава
    телесна тежина. 
    Адолесценти и одрасли са инвалидитетом су чешће искључени из програма сексуалног
    образовања. Такође, особе са инвалидитетом могу искусити већу рањивост у случају
    појаве пратећих стања (уринарна инфекција, бол, остеопороза), коморбидитета
    (дијабетес), превременог старења, уколико имају ризично понашање по здравље

(пушење, физичка неактивност). У овој популацији се бележе веће стопе превремене
смртности.
Препреке за здравствену заштиту особа са инвалидитетом
Превисоки трошкови
 Приступачност здравствених услуга и превоза су два главна разлога због којих
особе са инвалидитетом не добијају потребну здравствену заштиту у земљама са
ниским приходима.
 Ограничена доступност услуга
 Недостатак одговарајућих услуга за особе са инвалидитетом представља значајну
препреку здравственој заштити. 
 Физичке баријере
 Неуједначен приступ зградама (болнице, домови здравља), неприступачна
медицинска опрема, лоша сигнализација, уски улази, унутрашње степенице,
неадекватни простори за тоалет и неприступачна паркинг места стварају препреке у
здравственим установама. На пример, жене са потешкоћама у кретању често нису у
могућности да приступе скринингу рака дојке и грлића материце јер столови за
преглед нису прилагодљиви по висини, а мамографска опрема је прилагођена
женама које могу да стоје.
 Неадекватне вештине и знање здравствених радника
Подаци истраживања у свету показују да је више него двоструко вероватније да ће
особе са инвалидитетом изјавити да су вештине пружалаца здравствених услуга
неадекватне за задовољење њихових потреба, четири пута већа вероватноћa да
неадекватно поступају према њима и скоро три пута већа вероватноћа да им неће бити
пружена услуга.
Решавање препрека за здравствену заштиту особа са инвалидитетом
Владе земаља могу побољшати здравствене исходе за особе са инвалидитетом
побољшавајући приступ квалитетним, здравственим услугама, уз најбоље коришћење
расположивих ресурса.
Пружање услуга
Обезбедити широк спектар прилагођавања како би се олакшао приступ здравственим
услугама. На пример, промена физичког распореда клиника како би се обезбедио
приступ особама са потешкоћама у кретању или саопштавање здравствених
информација у приступачним форматима као што је Брајева азбука за слабовиде
особе. 
 Оснажити људе са инвалидитетом да максимално побољшају своје здравље путем
пружања информација, обуке и вршњачке подршке.
 Промовисати рехабилитацију у заједници како би се особама са инвалидитетом
олакшао приступ постојећим услугама. 

 Утврдити групе којима су потребни алтернативни модели пружања услуга.

Људски ресурси
Интегрисати образовање о инвалидитету у основно и континуирано образовање за све
здравствене раднике.
 Обучити раднике у заједници тако да могу имати улогу у превентивним
здравственим услугама. 
 Дати смернице засноване на доказима за процену и лечење.
Подаци и истраживања
Обезбедити податке о особама са инвалидитетима у циљу пружања континуиране
подршке.
 Спровести више истраживања о потребама, препрекама и здравственим исходима
за особе са инвалидитетом.

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs