„Дуг живот за све“
Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала Светска здравствена организација у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.
Према објавама СЗО ова седамнаеста по реду Недеља имунизације обележава се у доба пандемије КОВИД-19 под слоганом „Дуг живот за све”, уз подршку Министарства здравља и канцеларија СЗО и УНИЦЕФ-а у Београду, а са циљем да се свима у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцина, што би корелирало са дугим и здравим животом. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих мРНА које се користе у превенцији тешких облика КОВИД-19. Пандемија КОВИД-19 је допринела паду обухвата имунизације деце у многим земљама. Програм имунизације је прекинут у Украјини и сва деца која су напустила земљу потребно је да буду вакцинисана где год била. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен. Посебну пажњу треба обратити и на ризичне групе када су у питању поједине болести које се могу спречити вакцинацијом (грип, пнеумококна болест, инфекција изазвана респираторним синцицијелним вирусом…).
Обухват ДТП3 је пао на 83% на глобалном нивоу у 2020. години, односно око 23 милиона деце је осетљиво на болести против који се спроводи ДТП имунизација, што је највећи број од 2009. године. Овим се број деце која нису вакцинисана ниједном дозом било које вакцине из проширеног програма попео на 17 милиона. Ова деца живе углавном у земљама које су захваћене конфликтима на Афричком континенту где је угрожена здравствена заштита дуже време и где је немогуће спровести теренске активности.
У 10 земаља света у којима живи 41% новорођене деце региструје се 62% невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце са ДТП, односно 14 од 23 милиона. Те земље су: Индија, Нигерија, Мексико, Бразил, ДР Конго, Етиопија, Пакистан, Ангола, Индонезија, Филипини. Обухвати у регионима Југоисточне Азије и Источномедитеранском бележе највећи пад због пандемије ЦОВИД-19 и прекида у имунизацији. Региони обе Америке бележе значајан пад обухвата, док Афрички, Западнопацифички и Европски регион не бележе значајнији пад у регистрованом обухвату ДТП3.
У 2020. години просечан обухват на глобалном нивоу вакцинама против 11 болести је износио 69%, у односу на 1980. годину (8%). Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) је уведена у 111 земаља света у којима живи мање од 1/3 популације девојчица. Обухват овом вакцином је био угрожен током пандемије КОВИД-19 и износио је у 2020. години 13% (потпуно вакцинисаних). Вакцинација дечака је уведена у 40 земаља и 1 од 20 дечака је потпуно вакцинисан у свету током 2020. године. У 111 земаља које су увеле вакцину против ХПВ живи 40% светске популације са регистрованим карциномом грлића материце. Циљ је редукција глобалног оптерећења са елиминацијом ове болести до краја овог века, чиме је увођење ове вакцине у свим земљама од есенцијалног значаја.
Обухват првом дозом вакцине са компонентом малих богиња је пао на 84% у 2020. години и најнижи је од 2010. године. Тако је остало око 22,3 милиона деце осетљиво на болест којој треба додати и око 18,2 милиона деце која су примила само једну дозу вакцине. Од 2015. године у свим земљама у Европском региону СЗО региструје се 3,7 милиона деце која нису примила прву дозу вакцине против морбила, па закључно са 2020. годином четири земље региструју број невакцинисане деце једнак једној генерацији, а у две се региструје број који одговара величини 3/4 генерације, указујући на висок ризик од епидемијског јављања. У 10 земаља света у којима живи 40% новорођене деце региструје се 59% невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце са вакцином која садржи компоненту малих богиња, односно 13 од 22 милиона. Те земље су: Индија, Нигерија, Бразил, ДР Конго, Етиопија, Пакистан, Афганистан, Ангола, Индонезија, Филипини.
Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су: дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2021. години износио је пет (174 је пријављено у 2020. години). Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса (енг. WПВ1). Полио се ендемски и даље одржава у две земље (Пакистан и Авганистан). Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 вируса дечије парализе 2019. године (полиомијелитис изазван типом 2 вируса се не региструје од 1999. године, а типом 3 од 2012. године). Од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључиле су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2. Од 2021. године ОПВ се више не примењује у нашој земљи, а последња ревакцинација против ове болести спроводи се код деце пред полазак у школу. У 2022. години навршавају се 24 године од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Украјинска криза са миграцијом са територија где је регистровано епидемијско јављање цВДВ2, а прекинуто спровођење започете кампање имунизације у фебруару ове године, представља јавноздравствени ризик за Европски регион СЗО.
Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа. У првој половини 2021. године у Европском региону СЗО пријављено је 70 случајева морбила из 15 од 51 земље које достављају недељне нулте извештаје, што се доводи у везу са потпријављивањем због лабораторијског надзора над ЦОВИД-19. У поређењу са подацима из истог периода 2019. и 2020. године регуструје се редукција случајева од 86,9%, односно 99,4%. Није регистрован ниједан смртни исход од ове болести. Доминантни генотипови су Д8 и Б3. Највећи број оболелих је у узрасту од 1 до 4 године (36%), а испод једне године и преко 20 по 24%, док је 50% невакцинисано, а друга половина вакцинисана са једном дозом вакцине. Регистрована је хоспитализација код 25% случајева. Како је у периоду 2010–2019. године регистровано 148.279 случајева морбила, са епидемијским таласима 2010–2012. и 2017–2019, редукција броја оболелих у 2021. години, као и потпријављивање се може објаснити применом медициснких и немедицинских мера у превенцији КОВИД-19 (физичке дистанце, маски, затварања школа, остајања код куће, забраном масовних догађаја, затварањем граница и других мера у превенцији КОВИД-19).
У 36 од 53 земље Европског региона СЗО закључно са 2019. годином прекинута је трансмисија морбила, а у 30 тај прекид траје дуже од 36 месеци, на основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле, кроз четири виртуелна састанка у другој половини 2020. године и достављене документације из 48 земаља. Такође, трансмисија рубеле је прекинута у 45 земаља. Укупно 29 од 53 земље имају статус елиминације и морбила и рубеле. И даље је неопходно континуирано спроводити основне стратегије према плану активности елиминације морбила које се односе на достизање и одржавање обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизање и одржавање индикатора квалитета у активном надзору и спровођење допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.
Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система. У условима пандемије КОВИД-19 треба инсистирати на континуираном спровођењу обавезне имунизације јер сваки пад обухвата носи са собом ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија, што би било погубно за здравствени систем који је већ ионако оптерећен КОВИД-19.
Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО
Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.
Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.
Морбили су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати морбиле.
Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
