Хепатитиси Б и Ц како се заштитити од инфекције?

Хепатитис Б је упала јетре изазвана вирусом хепатитиса Б. Приликом уласка вируса у
организам и инкубације од 30-180 дана која протиче без симптома, настаје акутни хепатитис са
симптомима и знацима упале јетре који често протичу неприметно и неспецифично (слабост,
малаксалост, губитак апетита), са или без жутице. Код здравих људи болест се завршава излечењем у
око 90-95% случајева, без  последица и оставља имунитет. У 5-10% случајева упала јетре траје дуже
од 6 месеци и прелази у хронични хепатитис Б, чије је лечење најчешће доживотно. Уколико 
адекватно  лечење хроничног хепатитиса Б не почне на време, ако се болесник не придржава
прописане терапије и одређеног начина живота који подразумева забрану уношења алкохолних пића,
редукцију уноса намирница богатих животињским масноћама и избегавање тешког физичког рада,
могу наступити компликације болести као што су цироза и рак јетре. 
Хепатитис Б је крвно-трансмисивна болест и вирус хепатитиса Б је заразнији од вируса
хепатитиса Ц и од вируса ХИВ-а. Особа која није вакцинисана против хепатитиса Б се најчешће
може  заразити  контактом са телесним течностима инфициране особе као што су крв, семена
течност, вагинални секрет и пљувачка. Најчешћи пут инфекције је незаштићен сексуални контакт
(без презерватива), посебно код сексуално ризичног понашања. Хепатитис Б вирус се преноси и
путем шприцева и игала за убризгавање опијата, ако се они мењају између корисника. Ређи начини
преношења хепатитис Б вируса у данашње време су путем неадекватно стерилисаних медицинских
инструмената и апарата, чему су нарочито изложене особе на хемодијализи, пацијенти приликом
операција, гинеколошких и стоматолошких интервенција,  ендоскопских процедура и примаоци
трансфузије крви. Могућ је и пренос хепатитис Б вируса приликом тетовирања и стављања пирсинга
уколико прибор за те третмане није адекватно стерилисан.  Мајкама са хроничним хепатитисом Б , не
саветује се обавезно прекид дојења, јер се сматра да се на тај начин не може пренети хепатитис Б
вирус на дете.
Особе које су изложене ризику за хепатитис Б су све невакцинисане особе које долазе у
додир са зараженим телесним течностима инфицираних, као што су медицински радници, особе које
живе у заједници  са оболелим од хепатитиса Б, промискуитетне особе које практикују незаштићен
секс, хомосексуалци, интравенски корисници психоактивних супстанци, затвореници, пацијенти на
хемодијализи, особе са хематолошким болестима које често примају трансфузију крви и крвних
деривата (хемофиличари), новорођенчад инфицираних мајки.  Лица у непосредном контакту са
мигрантима који долазе из ендемских крајева са хепатитисом Б. Због тога  особе изложене ризику од
инфекције треба обавезно заштитити вакцином против хепатитиса Б, која се примењује већ на
рођењу, али и касније према епидемиолошким индикацијама. Спречавање ширења хепатитиса Б се
постиже и едукацијом, раним откривањем и лечењем, коришћењем заштитиних средстава (рукавице,
маске, наочари), правилном стерилизацијом медицинских инструмената и апарата, избегавањем
ризичног понашања (незаштићен сексуални однос, интравенска примена опијата путем игала и
шприцева који се размењују и деле).  У лечењу и спречавању ширења хепатитис Б инфекције велику
улогу има антивирусна терапија , која  се примењује у хроничним случајевима и код тешких форми
акутне фазе болести.


Хепатитис Ц узрокује вирус који се са једне особе на другу преноси путем крви и телесних
течности, као што је дељење игала за интравенску примену дрога или за време трудноће и порођаја.
Хронични хепатитис Ц је најчешћа хронична болест јетре. Када је особа први пут изложена вирусу
хепатитиса Ц и инфицира се каже се да има “акутни хепатитис Ц”. Већина пацијената у овом периоду
нема симптоме.
Инфекција постаје хронична код 70 до 80 процената инфицираних. Хронична инфекција
хепатитисом Ц има потенцијал да доведе до оштећења јетре које може да буде благо или тешко. То је
супротно од других вирусних хепатитиса (као што је хепатитис А), који узрокују симптоме у време
инфекције, а затим ти симптоми нестају након што је вирус избачен из организма.
Многи пацијенти са хроничним хепатитисом Ц немају симптоме чак и када постоји тешко
оштећење јетре. Код особа које развију симптоме то је најчешће замор, ређи симптоми су мучнина,

недостатак апетита, бол у мишићима и зглобовима, слабост и губитак тежине. Узрок тих симптома
није јасан. Непостојање симптома не значи да је инфекција под контролом.
Крв и крвни продукти — Хепатитис Ц се раније највише ширио помоћу контаминиране крви
трансфузијама све до касних деведесетих година прошлог века, када је развијен тест којим донори
крви могу ефикасно да се тестирају на вирус хепатитиса Ц. Због тога је данас могућност инфекције
хепатитисом Ц након трансфузије врло мала, један у 1.9 милиона.
Пренос сексуалним путем — Хепатитис Ц вирус може да се пренесе сексом, иако је ризик далеко
мањи него у случају других типова вируса.
Други начини преноса — Нема доказа да се вирус хепатитиса Ц преноси љубљењем, грљењем,
кијањем, кашљањем, обичним контактом, дељењем хране, воде, есцајга и чаша, или контактом који
не подразумева контакт са крвљу.
Међутим, дељење четкица за зубе, бријача и других предмета који могу да буду контаминирани
крвљу се НЕ препоручује. То важи и за помагала (као што су сламчице) која се користе за
инхалацију кокаина и игле и шприцеве којима се уноси дрога.
Пренос за време трудноће — Ризик од преноса хепатитиса Ц на дете за време трудноће зависи од
количине вируса у крвотоку.
Два најважнија поступка у вези са хепатитисима су спречавање даљег ширења болести  и лечење
оболелих од хроничног облика болести. На првом месту је вакцинација, којом треба обухватити
све новорођене, као и све одрасле особе које су пропустиле вакцинацију на рођењу, а изложене су
ризику од ове инфекције. Веома је важно тестирањем открити све особе заражене вирусима
хепатитиса, да би се адекватном антивирусном терапијом спречиле компликације и предупредило
даље ширење болести на незаражене и невакцинисане особе.
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се вакцином против хепатитиса Б:
– новорођенчади и одојчади
– деце које похађају 6. разред основне школе, а која нису вакцинисана при рођењу.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица треба да се вакцинишу недостајућим дозама ХБ
вакцине, најкасније до навршених 18 година живота.
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се преекспозиционо код:
– полних партнера HBsAg позитивних лица;
– штићеника установа за ометене у развоју;
– интравенских наркомана;
– лица у установама за извршење кривичних санкција;
– кућних контаката HBsAg позитивних лица.

  • активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се и код лица запослених у здравственим
    установама
    Активна и пасивна имунизација против хепатитиса Б спроводи се постекспозиционо код:
    – новорођенчади HBsAg позитивних мајки;
    – лица која су имала акцидент са инфективним материјалом;
    – трудница са оштећењем јетре, ако су биле изложене инфекцији.
    Неимунизована и непотпуно имунизована лица обавезно се заштићују давањем хепатитис Б
    имуноглобулина (у даљем тексту: HBIg) истовремено са првом дозом вакцине.
    Активна имунизација у посебном ризику против хепатитиса Б спроводи се код:
    1) лица на хемодијализи;
    2) инсулин зависних болесника од шећерне болести;

3) оболелих од хемофилије и других болести које захтевају примену деривата крви;
4) хроничних обољења јетре и бубрега;
5) пресађивање јетре и бубрега;
6) HIV позитивних лица;
7) HCV позитивних лица;
8) лица са мултиплом склерозом која започињу процедуру лечења одређеним леком, по
мишљењу специјалисте неуролога.
Активна имунизација лица на хемодијализи и других лица са ослабљеним имунитетом из
наведених категорија, спроводи се са четири дозе HB вакцине по шеми 0, 1, 2, 6 месеци давањем
двоструке дозе за одређени узраст.
Активна имунизација против хепатитиса Б код инсулин зависних болесника од шећерне
болести и оболелих од хемофилије и других болести које захтевају примену деривата крви, као и
имунокомпетентих из наведених категорија, спроводи се са три дозе ХБ вакцине по шеми: 0, 1, 6
месеци. Ревакцинација се спроводи код лица на хемодијализи и других лица са ослабљеним
имунитетом након спроведеног серолошког тестирања.

ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ И ПРЕВЕНЦИЈУ БОЛЕСТИ

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs