Мајмунске богиње

Мајмунске богиње су вирусна зооноза (вирус који се на људе преноси са животиња) са симптомима веома сличним онима који су се раније јављали код пацијената са великим богињама, иако је болест клинички мање тешка. Са искорењењењем великих богиња 1980. године и каснијим престанком вакцинације против великих богиња, мајмунске богиње су остале као најважнији вирус из рода Ortopoxvirus за јавно здравље. Узрочник мајмунских богиња је дволанчани ДНК вирус који припада породици Poxviridae, роду Ortopoxvirus који укључује и вирусе вариоле (вариола мајор и вариола минор), крављих богиња (cоwpox) и вакциније (vaccinia). Период инкубације износи 6-14 дана, а може варирати од 5-21 дан. Клиничка слика мајмунских богиња код људи је слична клиничкој слици великих богиња, али знатно блажа. Мајмунске богиње почињу грозницом и језом, главобољом, боловима у мишићима и леђима и исцрпљеношћу, а може се јавити кашаљ и бол у грлу. Главна разлика између симптома мајмунских богиња и великих богиња је у томе што код мајмунских богиња може доћи до увећања лимфних чворова (лимфаденопатија). Увећани лимфни чворови се јављају на врату (субмандибуларни и цервикални), пазуху (аксиларни) или препонама (ингвинални) и јављају се на обе стране тела или само на једној. У периоду од 1 до 3 дана (понекад и дуже) након појаве грознице, код пацијента се развија оспа, која често почиње на лицу (95% случајева), а затим се шири на екстремитете (дланови и табани 70% случајева) и друге делове тела (орална слузокожа, гениталије, коњуктиве, рожњача). Осип пролази кроз фазе макуле, папуле, весикуле, пустуле и крусте које на крају отпадну. Болест обично траје 2-4 недеље. При постављању дијагнозе болести морају се узети у обзир и друге болести праћене оспом, као што су варичела, морбили, бактеријске инфекције коже, шуга, сифилис и алергије на лекове. Лимфаденопатија током продромалног стадијума болести може бити клиничка карактеристика за разликовање мајмунских богиња од варичеле, морбила. Компликације мајмунских богиња укључују енцефалитис, тешку дехидратацију као последицу повраћања и дијареје или отежаног пијења због лезија у устима, тонзилитис, фарингитис, едем очних капака и коњуктивитис, стварање ожиљака, посебно су значајни ожиљци рожњаче који доводе до опсежних и трајних оштећења вида, компликације од стране респираторног тракта су ретке. Према подацима из литературе, претежно из афричких земаља, смртност код потврђених, вероватних и/или могућих случајева мајмунских богиња у просеку износи 8,7%, односно мајмунске богиње узрокују смрт код 1 од 10 особа које оболе од ове болести. Вирус мајмунских богиња се преноси са животиње на човека, или са човека на човека и то директним преносом (угризом или огреботином, контактом са телесним течностима или материјалом лезије, путем капљица респираторног тракт, сексуални контакт као могућ пут преноса) или индиректним преносом (конзумирање недовољно термички обрађеног меса, преко контаминираних предмета или контаминиране одеће или постељине). Пренос са животиње на човека може настати директним контактом са крвљу, телесним течностима или кожним и мукозним лезијама заражених животиња. Могући ризик за преношење вируса је и конзумација неадекватно куваног меса и других животињских производа заражених животиња. Пренос са човека на човека настаје као последица блиског контакта са респираторним излучевинама и капљицама, као и лезијама коже заражене особе или свеже контаминираних предмета. Пренос путем капљица из респираторног тракта обично захтева продужени контакт лицем у лице са оболелом особом па се здравствени радници, чланови домаћинства и други блиски контакти активних случајева сматрају особама у повећаном ризику од оболевања. Пренос мајмунских богиња је могућ и преко плаценте са мајке на фетус или приликом блиског контакта током и након рађања. Вирус улази у тело човека кроз оштећену кожу (чак и код невидљивих микротраума), респираторни тракт или слузокожу (очи, нос или уста). Превенција мајмунских богиња подразумева примену општих и специфичних мера превенције. Подизање свести о факторима ризика и едукација људи о мерама које могу предузети у циљу смањења изложеност вирусу главна је стратегија превенције мајмунских богиња.

Извор: https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/MajmunskeBoginje.pdf

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs