USLUGE ZAVODA PREPORUKE ZA DOBIJANJE KVALITETNOG KLINIČKOG UZORKA UPITNIK ZADOVOLJSTVA CENTAR ZA HIGIJENU I 
HUMANU EKOLOGIJU CENTAR ZA KONTROLU I
PREVENCIJU BOLESTI CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA, ANALIZU, PLANIRANJE I ORGANIZACIJU ZDRAVSTVENE SLUŽBE, INFORMATIKU I BIOSTATISTIKU U ZDRAVSTVU CENTAR ZA
MIKROBIOLOGIJU sluzba za pravne ekonomsko-finansijske i tehnicke poslove SAVETOVALIŠTE ZA DPST SAVETOVALIŠTE ZA ISHRANU MONITORING PUBLIKACIJE JAVNE NABAVKE PRIPRAVNICKI ISPITI KALENDAR ZDRAVLJA KALENDAR VAKCINACIJE NORMATIVNI AKTI DONACIJE FINANSIJE FOTO GALERIJA
17.05.2019.
Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a, 19. maj 2019. godine

Sećanje na preminule od AIDS-a (side) (International AIDS Candlelight Memorial) je jedna od najstarijah i najvećih mobilizacionih kampanja koja ima za cilj podizanje svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou. Koordinator kampanje je Globalni zdravstveni savet (Global Health Council).

Ovogodišnja, 36. kampanja posvećena sećanju na preminule od AIDS-a obeležava se 19. maja u više od stotinu zemalja prigodnim manifestacijama koje imaju za cilj povećanje informisanosti, promovisanje globalne solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti HIV infekcije i AIDS-a, pod sloganom INTENSIFYNG THE FIGHT FOR HEALTH AND RIGHTS!  – SNAŽNIJE ZA ZDRAVLjE I PRAVA OSOBA KOJE ŽIVE SA HIV-om”.  Koordinatori kampanje su osobe koje žive sa HIV-om kroz Globalnu mrežu osoba koje žive sa HIV-om (Global Network of People Living with HIV – GNP+).

 

Danas, kada se procenjuje da u svetu više od 37 miliona osoba živi sa HIV-om i dok su milioni ljudskih života izgubljeni (35 miliona osoba je umrlo od  AIDS-a od početka epidemije osamdesetih godina prošlog veka, od kojih 940.000 u 2017. godini), kampanja treba da pokrene što više ljudi, zajednica, vlada i donatora da se uključe u cilju okončanja ove epidemije, da se edukuju sadašnje i buduće generacije o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive s HIV-om da se bore za svoja prava i da žive bez stigme i diskriminacije, da javno iznesu izazove sa kojima su se susretali, kao i uspehe u cilju edukovanja sadašnjih  budućih generacija o tome šta je sve postignuto, a koji su izazovi još prisutni. Ovaj dan nas sve poziva da delamo zajedno, danas više neko ikada, u cilju održivosti, jačanja i revitalizacije globalnog odgovora na HIV, tako da u budućnosti imamo svet bez stigme i diskriminacije povezane sa HIV-om i sa univerzalnom dostupnošću usluga prevencije, lečenja i podrške svakoj osobi inficiranoj HIV-om uz poštovanje svih ljudskih prava.

 

U svetu je krajem 2017. godine 22 miliona osoba inficiranih HIV-om je bilo na antiretrovirusnoj terapiji što je trostruko više nego 2010. godine (8 miliona), odnosno čak 36 puta više nego 2000. godine (611.000), ali i dalje to je tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na ARV terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, najbolje u ranom stadijumu, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe.

 

U cilju eliminacije HIV infekcije kao javno-zdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi. Ako bi se dostigli globalni ciljevi moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om do 2030. godine.

 

U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.

 

Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije je krajem  2017. godine iniciralo izradu predloga Strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, za period 2018-2025, sa pratećim srednjoročnim Akcionim planom, 2018-2021. koja  je usvojena od strane Vlade Republike Srbije krajem jula 2018. godine. U strateškom dokumentu akcenat je stavljen na prevenciju i povećanje obima testiranja na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba, kao i na lečenje i podršku osoba koje žive sa HIV-om, zaštitu ljudskih prava i eliminaciju stigme i diskriminacije prema osobama infciranim HIV-om i populacijama u većem riziku, uspostavljanje standarda kvaliteta u programima prevencije i parnjačke podrške i obezbeđivanje strateških informacija za akciju.

 

U borbi protiv stigme i diskriminacije osoba koje žive s HIV-om značajna je uloga ne samo aktuelne politike, zakonodavstva i institucija, već i zajednice u celini. Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci i posledice prožimaju sve nivoe/strukture društva. Stigma i diskriminacija su glavna prepreka u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV.

 

U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial)   obeležava 16. put pod sloganom SNAŽNIJE ZA ZDRAVLjE I PRAVA OSOBA KOJE ŽIVE SA HIV-omorganizovanjem prigodnih aktivnosti koje su usmerene ka promociji zdravih stilova života i informisanju o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanju i smanjenju rizičnog ponašanja, promociji značaja pravovremenog testiranja na HIV praćenog savetovanjem kod osoba koje su imale neki rizik u bližoj ili daljoj prošlosti, kao i stvaranju neosuđujućeg okruženja za osobe inficirane HIV-om, odnosno poštovanju ljudskih prava osoba inficiranih HIV-om na rad, obrazovanje i lečenje.

 

U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Sećanja na preminule od AIDS-a  planirane su ulične manifestacije sa tradicionalnim paljenjem sveća na crvenoj traci u znak pomena na preminule od AIDS-a, promocija i pružanje usluge savetovanja i testiranja na HIV, tribine, konferencije za novinare, podela informativno-edukativnog materijala, tradicionalni moleban koji će održati u Beogradu u prostorijama Čovekoljublja, Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve.

 

 

 

 

Aktuelna epidemiološka situacija u vezi sa HIV infekcijom u Republici Srbiji krajem 2018. godine

 

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije od 1984. do kraja 2018. godine u Republici Srbiji su registrovane 3854 osobe  inficirane HIV-om, od kojih je 1967 osoba obolelo od AIDS-a (51% svih dijagnostikovanih HIV+ osoba), dok je 1255 osoba umrlo (1134 osobe su umrle od AIDS-a tj. 29% svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija).

 

Tokom 2018. godine novootkriveno je 179 osoba inficiranih HIV-om, 62  osobe su novoobolele od AIDS-a, dok su 24 osobe umrle od AIDS-a.

 

Skoro polovina svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om tokom 2018. godine registrovana je na teritoriji grada Beograda (86 osoba tj. 48%), dok je 40  osoba registrovano u Vojvodini, od kojih je 19 osoba (11% svih osoba dijagnostikovanih 2018. godine) sa teritorije Južnobačkog okruga, gde se i najveći broj osoba testira. Kod 164 novootkrivene osobe inficirane HIV-om (92%) HIV je prenet seksualnim  odnosom bez kondoma, dve osobe su  inficirane razmenom pribora za injektiranje (1%), dok za 13 osoba nije naveden način prenosa HIV-a (7%). Među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om tokom 2018. godine registrovano je četrnaest puta više muškaraca (167 muškaraca prema 12 žena), polovina osoba je bila uzrasta 30–49 godina (93 osobe, tj. 52%), dok je svaka četvrta osoba bila  uzrasta 20–29 godina (50 osoba, tj. 28%).

 

U 2018. godini od 62 novoobolele osobe od AIDS-a, 19 osoba je iz Beograda (31% sa incidencijom od 1,13 obolelih na 100.000 populacije, odnosno nešto višom incidencijom nego na teritoriji Republike Srbije – 0,88/100.000), dok je 18 obolelih osoba registrovano na teritoriji Vojvodine (29% sa incidencijom od 0,96/100.000). Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi grupi 30–49 godina (38 osoba tj. 61%), a slede uzrasne grupe 50 i više godina (20 osoba) i 20–29 godina (4 osobe). Odnos polova među obolelima od AIDS-a je bio 8:1 u korist muškaraca (57 M: 7 Ž). I među obolelima od AIDS-a dominira seksualna transmisija HIV-a (90% svih slučajeva).

 

Od 24 osobe umrle od AIDS-a tokom 2018. godine, 12 osoba su bili muškarci, a na teritoriji grada Beograda je registrovana polovina umrlih od AIDS-a (12 osoba sa mortalitetom od 0,7/100.000 što je dvostruko viši mortalitet nego na teritoriji Republike Srbije – 0,34/100.000). Najveći procenat umrlih registrovan je među osobama uzrasta 30 do 49 godina (14 osoba), a sledi uzrast 50 i više godina (10 osoba). U odnosu na transmisivnu kategoriju najveći broj umrlih registrovan je među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (12 osoba  tj. 50%), jedan smrtni ishod registrovan je kod injektirajućeg korisnika droga, a 8 kod osoba inficiranih HIV-om heteroseksualnim putem, dok kod  tri umrle osobe  nije prijavljen način transmisije HIV-a. Među novoobolelima od AIDS-a tokom 2018. godine registrovano je 17 smrtnih ishoda (27% svih novoobolelih od AIDS-a u 2018. godini), pri čemu se period od trenutka dijagnostikovanja HIV pozitivnosti, odnosno obolevanja od AIDS-a do smrtnog ishoda kretao u rasponu od nekoliko dana do 6 meseci. Kod 7 umrlih osoba AIDS je bio novodijagnostikovan u periodu od 2015. do 2017. godine.

 

Nadzorni podaci ukazuju da je u periodu od 2005. do 2018. registrovano 13 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om u odnosu na 28 dece u periodu 1993–2004. godina. Danas trudnice inficirane HIV-om imaju mogućnost da pravovremenim uključivanjem u sveobuhvatan program prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete u potpunosti spreče prenošenje HIV-a na dete.

 

Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano. Od 2008. godine lečenje HIV infekcije  je decentralizovano, odnosno realizuje se u Institutu za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom centru u Nišu, a od  2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu. U periodu 2003–2018. godina registrovano je šestostruko povećanje broja osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom (1882 osobe krajem 2018. prema 330 osoba krajem 2003. godine). Lečenje osoba inficiranih HIV-om u našoj zemlji se sprovodi u skladu sa preporukama Evropskog udruženja kliničara koji se bave AIDS-om i Svetske zdravstvene organizacije.

 

Od 2000. godine kao rezultat dostupne visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) u Republici Srbiji se registruje  značajna redukcija obolelih i umrlih od AIDS-a (u 2018. je registrovano dvostruko manje obolelih, odnosno četiri puta manje umrlih od AIDS-a u odnosu na 1996. godinu) (grafikon 1).

 

Grafikon 1. Broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, obolelih i umrlih od AIDS-a u Republici Srbiji, 1984–2018. godine

 

Danas je HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ukoliko se lečenje započne na vreme, poželjno u što ranijem stadijumu HIV infekcije. Ukoliko se lečenje sprovodi kontinuirano i u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara postiže se uspešna kontrola replikacije HIV-a u visokom procentu (u preko 90% pacijenata na lečenju), što znači da osoba na uspešnom lečenju ne može da prenese HIV infekciju na druge osobe putem krvi.

 

Procenjuje se da trenutno u našoj zemlji 3100 osoba živi sa HIV-om, od kojih šestina ne zna da je inficirana  HIV-om.

 

Znajući da HIV infekcija može dugo proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Naravno da bi svako testiranje na HIV trebalo da bude dobrovoljno uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija neophodnih osobi da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje. Važno je i da osoba prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovala ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. Dobrovoljno, poverljivo ili anonimno savetovanje i testiranje na HIV je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti, tokom cele godine u svakom institutu/zavodu za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije sprovedenog 2013. godine ukazuju na to da iako polovina  ispitnika zna gde  se može savetovati i testirati na HIV (značajan porast  odnosu na 2006. godinu – 38%), samo 2,5% stanovnika u Srbiji uzrasta od 15 do 49 godina navodi da se testiralo na HIV tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju i da su im tom prilikom saopšteni rezultati testiranja.

 

Prema istom istraživanji iz 2013. godine svaki drugi stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (50%) pravilno identifukuje načine prevencije seksualne transmisije HIV-a (zna da upražnjavanje seksualnih odnosa samo sa jednim pouzdanim, nezaraženim partnerom i da pravilna upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa može smanjiti rizik od prenosa HIV-a). Međutim, tek svaki šesti stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (16%) odbacuje zablude  u vezi  transmisije HIV-a, odnosno zna kako se HIV  ne može preneti (zna da se HIV ne može dobiti ako se boravi u istom prostoru sa inficiranom osobom i/ili ako se deli hrana sa inficiranom osobom).

 

Svaki treći stanovnik uzrasta 15–49 godina, neopravdano ima diskriminatoran stav prema osobama inficiranim HIV-om (navode da ne bi kupili sveže povrće od osobe inficirane  HIV-om).

 

Istraživanje među osobama koje žive sa HIV-om realizovano 2013. godine ukazalo je da je 91% ispitanika završilo srednju ili višu školu/fakultet, da je trećina osoba koje žive sa HIV-om nezaposlena, da 29% nije imalo nikakve prihode, a još 22% je navelo primanja niža od 20.000 dinara. Tek je svaka osma HIV pozitivna osoba uključena u istraživanje (13%) bila zadovoljna opštim kvalitetom života i sopstvenim zdravljem. Svaki peti ispitanik  navodi da je koristio usluge centra za socijalni rad u poslednjih godinu dana (20%). Socijalnim odnosima, podrškom i uključenošću u društvo bio je zadovoljan svaki drugi ispitanik (42%), a svaka četvrta osoba koja živi sa HIV-om navodi da je bila stigmatizovana/diskriminisana od strane zajednice zbog svog HIV pozitivnog statusa u poslednjih godinu dana (24%),  i to značajno češće žene (37% prema 20% muškaraca).

 

Pomenuti rezultati istraživanja ukazuju da treba kontinuirano sprovoditi  edukaciju građana o načinima na koje se HIV ne može preneti, kako bi prepoznali situacije u kojima nema rizika i na taj način posredno uticali na smanjenje stigme i diskriminacije. Kako građani naše zemlje pokazuju veliko znanje o načinima prenosa HIV-a pažnju treba usmeriti na promenu ponašanja, jer se mali broj ljudi koji su imali neko rizično ponašanje savetuje i testira na HIV, a i kondom se ne koristi pri svakom seksualnom odnosu sa manjim ili većim rizikom za HIV i druge polno prenosive infekcije. Svakako da u narednom periodu dodatne napore treba uložiti u cilju smanjenja do eliminacije neopravdane stigmatizcije i diskriminacije osoba inficiranih HIV -om, kao i obezbeđivanja dostupnosti usluga psihosocijalne i drugih vidova podrške, nege i pomoći osobama inficiarnim HIV-om u cilju njihovog osnaživanja, aktivnog uključivanja, te unapređenja kvaliteta života.