USLUGE ZAVODA CENTAR ZA HIGIJENU I 
HUMANU EKOLOGIJU CENTAR ZA KONTROLU I
PREVENCIJU BOLESTI CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA, ANALIZU, PLANIRANJE I ORGANIZACIJU ZDRAVSTVENE SLUŽBE, INFORMATIKU I BIOSTATISTIKU U ZDRAVSTVU CENTAR ZA
MIKROBIOLOGIJU sluzba za pravne ekonomsko-finansijske i tehnicke poslove SAVETOVALIŠTE ZA DPST SAVETOVALIŠTE ZA ISHRANU MONITORING PUBLIKACIJE JAVNE NABAVKE PRIPRAVNICKI ISPITI KALENDAR ZDRAVLJA KALENDAR VAKCINACIJE NORMATIVNI AKTI KORISNICI USLUGA DONACIJE FINANSIJE FOTO GALERIJA
26.02.2014.
Svetski dan bubrega – 13. mart 2014. godine

„Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“

 

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi su stari koliko i ti. Čuvaj svoje bubrege“ ima za cilj da istakne godine starosti kao faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

 

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

 

U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva su se obratile 611.662 osobe, bolnički se lečilo njih 39.242,  a 6365 osoba je umrlo u 2012. godini. U poslednjih nekoliko godina, prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva da prepoznaju znake i zatraže stručnu pomoć  zbog ovih opasnih oboljenja.

 

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

 

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Naime posle 40 godina, jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1 % godišnje. Takođe kod starijih osoba, mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca.

 

Procenjuje se da je jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosti od 65 do 74 godina, i polovina ljudi starosti 75 ili više godina imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Ukratko, što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega. Ovo je važno znati, zbog toga što hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a u nekim slučajevima može napredovati do insuficijencije bubrega koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne  mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

 

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Lečenje pacijenata postupcima dijalize sprovodi se u 59 zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji (55 zdravstvene ustanove iz Plana mreže i 4 ustanove van Plana mreže). Broj osiguranih lica u 2013. godini koja se leče postupcima dijalize u zdravstvenim ustanovama iznosio je 4432, dok je na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano 482 pacijenta. Ukupan broj pacijenata/osiguranih lica na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize u Republici Srbiji u 2013. godini iznosio je 4914, što je za 4,3% više nego u prethodnoj godini.

 

Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji načini transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija.

 

Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

 

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2013. godine od ukupno 104 transplantiranih bubrega, 74 presađenih bubrega uzeto je od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 574 osoba (na dan 31.12.2013. godine).

 

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

 

Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti

 

Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu oblest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere

 

• Poremećaji mokrenja  (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano  mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)

• Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)

• Bol  (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)

• Otok (testati, generalizovani)

• Povišen krvni pritisak (Bubrežnog porekla)

 

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

 

1. Budite fizički aktivni!

2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!

3. Kontrolišite krvni pritisak!

4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!

5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!

6. Prestanite da pušite!

7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!

8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

 

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega

 

• Imate li povišeni krvni pritisak?

• Imate li šećernu bolest?

• Imate li prekomernu telesnu težinu?

• Imate li više od 65 godina?

• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?

• Da li ste malokrvni?

• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.

 .

bubrezi1

 

.

Bubrezi za život 2014.