Светски дан бубрега 11. март

ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА СВИМА И СВУДА – КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију
и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света.
Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу.
Слоган овогодишње кампање: „ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА СВИМА И СВУДА –
КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ” има за циљ да се повећа свест о значају
оснаживања пацијената и њиховом активном укључивању у процес лечења, са крајњим
циљем побољшања квалитета живота. Иако је важно постојање ефикасних мера за
спречавање настанка и даљег напредовања болести бубрега, подједнако је битна подршка
друштвене заједнице како пацијентима са болестима бубрега (укључујући оне који зависе
од дијализе и трансплантације) тако и њиховим неговатељима, посебно током пандемије
COVID-19 и других изазовних периода.
Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и
прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима,
токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис,
пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција
бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести
срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума
бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест
бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета
живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан
јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички
лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.
У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења
бубрега (N00-N19 према МKБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле
су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном
морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од
којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције.
Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години,
од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.
Особе код којих су дијагностификоване болести бубрега, посебно у поодмаклој фази,
суочавају се са свакодневним изазовима: смањењом способношћу да учествују у
свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено
суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије,
когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.
Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на
продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити

неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима
бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и
осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно
укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често
доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би
пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду
мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.
Kључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:
 Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових
породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени
здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни
и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују
неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу
одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.
 Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији
програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и
ефикасну комуникацију.
 Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у
циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање
социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање
приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном
бубрежном болести.
 Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу
истраживања, лечења и креирања законске регулативе.
 Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом
парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу
улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним
болестима бубрега. Залагање за ефикаснији, мултидисциплинарни, интегрисанији и
холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са
спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са
циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената
тако и њихових неговатеља.