(18. јануар – 24. јануар 2021. године)
Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 18. до 24. јануара
2021. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима
превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције
Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о
започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.
Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном
обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у
нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може
спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ
ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље
превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом
репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и
искористити неки од доступних превентивних прегледа.
На основу процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) за 2018. годину
Србија се налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.
Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Летоније, Босне и
Херцеговине, Естоније и Молдавије налази на петом месту у Европи. Такође, наша
земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи,
после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније. Према подацима Регистра за рак
Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године
регистровано је 1057 новооболелих жена од рака грлића материце и 427 жена је у Србији
умрло од ове врсте рака.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену исплативих
интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла
елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести:
вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), скрининг односно рано откривање
и лечење свих форми лезија, као и палијативно збрињавање жена које болују од ове
болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома
болести, психолошку, социјалну и духовну подршку.
Европска асоцијација за рак грлића материце (ECCA) је дала препоруке за обележавање
Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:
• организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама,
на факултетима, у радним организацијама,
• организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
• организовање предавања о превенцији рака грлића материце за адолесенте у средњим
школама,
• одржавање семинара о превенцији рака грлића материце намењених студентима
медицине као и здравственим радницима,
• јавне манифестације, наступе на медијима и слично са порукама о значају ПАП
прегледа, као и одзива на скрининг рака грлића материце,
дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима, као и пружање
савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
• дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.
С обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију у земљи, препорука је да се током
Европске недеље планиране активности реализују путем друштвених мрежа или онлајн.
Епидемиолошки подаци
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији.
Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака
грлића материце.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан
Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје нешто мање од
1200 новооболелих жена од карцинома грлића материце. Просечна стандардизована
стопа инциденције (* стандардна популација Европе) од цервикалног карцинома износи
27,2 на 100.000 жена. Од карцинома грлића материце сваке године умре у просеку 468
жена и просечна стандардизована стопа морталитета (* стандардна популација Европе)
износи 9,4 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од
35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у узрасту од 50. до 59.
године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту
почев од 45. године и највише су у узрасту од 70 до 75 и више година.
Током 2018. године регистровано је 1057 новооболелих жена од рака грлића материце
и стандардизована стопа инциденције (* стандардна популација Европе) је износила
23,6 на 100.000 жена. Током исте године, 427 жена је у Србији умрло од ове врсте рака
и стандардизована стопа морталитета (* стандардна популација Европе) је износила 8,4
на 100.000 жена.
Када говоримо о оболевању, највише стандардизоване стопе инциденције од рака
грлића материце у 2018. години, у односу на просечну стопу инциденције од ове
малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Борској, Зајечарској,
Севернобанатској и Западнобачкој области, а најниже у Мачванској, Браничевској,
Топличкој и Поморавској области.
На основу регистрованих стопа оболевања и умирања, као и на основу најновијих
процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) за 2018. годину, Србија се
и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.
Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Летоније, Босне и
Херцеговине, Естоније и Молдавије налази на петом месту у Европи. Такође, наша
земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи,
после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.
