Светски дан борбе против гојазности обележава се од 2015. године, са циљем да пружи подршку и практична решења за помоћ људима у постизању и одржавању нормалне телесне тежине и ради превазилажења кризе гојазности. Одржава се 4. марта и сазива га Светска федерација за гојазност у сарадњи са својим глобалним чланицама. Гојазност је глобални проблем и утиче на све нас, око 800 милиона нас живи са болешћу, а милиони су још у опасности, знамо да су корени гојазности дубоки и једини начин да напредујемо је заједнички рад. Заједно можемо свима пружити најбољу шансу да живе срећније, здравије и дуже. Гојазност је хронична болест, која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (БМИ) прекорачи 30 kg/m², мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима, или има обим струка већи од 80cm за особе женског и већи од 94cm за особе мушког пола.. Гојазност је постала болест савременог доба, разлози су различити, али је далеко највећи погрешна исхрана. Гојазност је најчешће узрокована комбинацијом прекомерног уноса енергетски хранљивих материја, недостатка физичке активности и генетске осетљивости, мада на неке случајеве су утицали првенствено гени, поремећаји ендокриног система, лекови или психијатријска болест. Гојазност треба на време препознати и лечити, она значајно нарушава квалитет живота и скраћује животни век, јер повећава вероватноћу појаве разних обољења, као што су висок крви притисак, инфаркт миокарда, шлог, шећерна болест, малигне болести, болести коштано – зглобног система, болести система за варење, и друге. Да би се спречила гојазност потребно је да се дотакну обе стране баланса, енергетски унос и енергетска потрошња. Повећан унос житарица, воћа и поврћа, смањен унос високо калоричне хране, редовна физичка активност или комбинација ове две навике су главни фактори за превенцију гојазности. Превенција подразумева и препознавање генетичких, фактора средине или комбинације фактора ризика за настанак гојазности, едукацију породице да препозна важност физичке активности и правилне исхране, као и редовну контролу.
