Епидемиолошке детерминанте HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2020. године.

У свом обраћању поводом Светског AIDS дана, 1. децембра 2020. године, генерална
директорка UNAIDS-а је рекла да пандемија COVID-19 прети да наруши напредак који је
свет постигао у здравству и развоју током последњих 20 година, укључујући постигнућа у
одговору на пандемију узроковану HIV-ом. Данас се више од 12 милиона људи
инфицираних HIV-ом још увек не лечи, а 1,7 милиона људи заразило се HIV-ом током

  • 2019. године јер нису имали приступ основним услугама. Истакла је и да се морају се у
    потпуности поштовати људска права жена и девојке, а криминализација и
    маргинализација хомосексуалаца, трансродних људи, особа које се баве секс радом и
    особа које се дрогирају морају престати. Закључила је да ће само глобална солидарност и
    заједничка одговорност помоћи да се победи коронавирус, заустави пандемија узрокована
    HIV-ом уз гарантовање права на здравље за све.
    Свет је постигао значајан напредак од касних деведесетих година прошлог века, али
    пандемија узрокована HIV-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном
    нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са
    додатним изазовима током пандемије COVID-19.
    Услуге превенције, тестирања, лечења и неге особа инфицираних HIV-ом су нарушене,
    посебно у земљама са слабим здравственим системима. Недоступност основних HIV
    услуга због COVID-19 угрожава животе. Свако успоравање пружања ових услуга оставиће
    многе рањиве популације у већем ризику од HIV инфекције и смртних случајева
    повезаних са AIDS-ом. Ипак, широм света здравствени радници и представници заједнице
    чине све што је у њиховој моћи да наставе са пружањем услуга, усвајајући иновативне
    начине за превазилажење изазова у пружању услуга узрокованих COVID-19.
    На Светски AIDS дан, 1. децембар, Светска здравствена организација се придружује
    партнерима у одавању почасти свима који раде на пружању HIV услуга и позивању
    глобалних лидера и грађана да се окупе за „глобалну солидарност“ како би се одржале
    основне HIV услуге током пандемије COVID-19 и касније. Потребно је усредсредити се на
    рањиве групе које су већ у ризику и проширити покривеност услугама деце и
    адолесцената. Сви могу допринети напорима да се заустави оболевање и умирање од
    AIDS и свет учини здравијим местом.
    Епидемиолошка ситуација у свету и Европи
    Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавно-здравствени глобални изазов, која је
    до сада однела скоро 33 милиона живота, док је скоро 76 милиона људи било инфицирано.
    Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези
    особа инфицираних HIV-ом, укључујући и опортунистичке инфекције, HIV инфекција је
    постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде
    дуг, продуктиван и здрав живот.

Процењено је да је на крају 2019. године 38 милиона људи живело са HIV-ом. Као
резултат заједничких међународних напора да се одговори на ову пандемију, покривеност
услугама се непрестано повећава. У 2019. години 68% одраслих и 53% деце која живе са
HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (АРТ). Велика већина
(85%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом такође је на АРТ, који не само да штити
њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихову новорођенчад.
Због мањкавости у доступности кључних услуга (тестирања, дијагностиковања и лечења)
690.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом у 2019. години, а
1,7 милиона људи је новоинфицирано.
Важно је напоменути да циљеви постављени на глобалном нивоу за смањење нових HIV
инфекција међу децом на 40.000 нису постигнути. Глобални циљеви за 2020. годину (мање
од пола милиона нових HIV инфекција и мање од пола милиона умрлих од AIDS-а) неће
бити постигнути уколико се не предузму ефективне мере.
Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су преко 60% свих
нових HIV инфекција широм света у старосној групи од 15 до 49 година у 2019. години. У
источној Европи и централној Азији, Азији и Пацифику, западној и централној Европи и
Северној Америци и на Блиском Истоку и у северној Африци, преко 95% нових HIV
инфекција у сваком од ових региона је било у популационим групама под повећаним
ризиком.
СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од
инфицирања HIV-ом у свим земљама и регионима. Кључне популације укључују:
мушкарце који имају секс са мушкарцима, особе који убризгавају дрогу, особе у
затворима и другим затвореним условима; особе које дсе баве секс радом и њихове
клијенте, као и трансродне особе.
Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, што
повећава изложеност ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним,
квалитетним и приступачним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.
Преко две трећине свих људи који живе са HIV-ом живе у региону Африке (26 милиона).
Иако је HIV инфекција распрострањена међу општом популацијом у овом региону, међу
кључним групама становништва јавља се све већи број нових инфекција.
HIV инфекција се може прелиминарно дијагностиковати брзим дијагностичким тестовима
који омогућавају добијање резултата истог дана. Тестови за самотестирање на HIV постају
све доступнији и пружају ефикасан и прихватљив алтернативни начин за повећање
приступа особама којима нису доступне услуге тестирања тестирање на HIV у
здравственим установама и у заједници.

Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе.
Међутим, ефикасни антиретровирусни лекови (АРВ) могу да контролишу умножавање
вируса и да спрече даље преношење на друге сообе.
На крају 2019. године, процењено је да је у свету 81% људи који живе са HIV-ом знало
свој статус (7 милиона особа не зна да је инфицирано HIV-ом), да је 67% примало
антиретровирусну терапију (АРТ), а да је 59% постигло успешну контролу вируса без
ризика да заразе друге особе.
На крају 2019. године 25,4 милиона људи је било на антиретровирусној терапији.
Између 2000. и 2019. године, нове инфекције HIV-ом опале су за 39%, а смртни случајеви
повезани са HIV-ом су опали за 51%, односно 15,3 милиона живота је спашено због АРТ-
а. Ово постигнуће је резултат великих напора националних програма за HIV који
подржавају цивилно друштво и међународни партнери.
Број људи који живе са недијагностикованиом HIV инфекцијом повећава се у целокупном
региону Европе. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести
(ECDC) и Светске задравствене организације (СЗО) за регион Европе, код више од 136.000
људи је новодијагностикована HIV инфекција у 2019. години. Око 20% ових случајева
регистровано је у земљама Европске уније (ЕУ)/ Европског економског простора (ЕЕА), а
80% у регији источне Европе.
Свака друга особа инфицирана HIV-ом (53%) у Европи дијагностикована је у касној фази
инфекције када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да
стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције нису успешне.
Број особа којима је дијагностикован AIDS, завршна фаза нелечене HIV инфекције, у
Европи смањио се за више од половине у последњој деценији, а циљ одрживог развоја за
окончање епидемије AIDS-а до 2030. године је остварив. Међутим, у ЕУ/ЕЕА, на пример,
74% од 2772 дијагнозе AIDS-а у 2019. години постављено је врло брзо након почетне
дијагнозе HIV- инфекције – у року од 3 месеца. Ово указује на значајан проблем са касном
дијагнозом HIV инфекције, која пак доприноси континуираном преношењу HIV-а, јер
људи често годинама не знају да су инфицирани и не лече се.
Иако се тренд у региону Европе у целини стабилизовао последњих година, број људи
којима је дијагностикована HIV инфекција порастао је за 19% од 2010. године.
Број ново пријављених дијагностикованих HIV инфекција и процењени број нових HIV
инфекција у целом региону Европе указује да се више особа заразило HIV-ом током
последње деценије него што их је дијагностиковано. То значи да се у Европи повећава
број људи који живе са недијагностикованиом HIV инфекцијом.

Др Ханс Клуге, регионални директор СЗО за Европу, каже: „Сећам се када је дијагноза
инфекције узроковане HIV-ом изгледала као смртна казна. Сада, уз одговарајући третман,
особе инфициране HIV-ом могу да живе без страха да ће оболети од AIDS-а. Главно
питање у 2020. мора бити какав ће ефекат пандемија COVID-19 имати на тестирање до
краја 2021. године. За сада наша порука мора бити заштита напретка оствареног у
последњој деценији настављање давања приоритета тестирању на HIV и лечењу онима
којима је то потребно. Не можемо дозволити да нам пандемија COVID-19 одузме
будућност без AIDS-а која нам је надохват руке. “
Др Андреа Амон, директорка ЕCDC, наглашава: „Упркос тренутном фокусу на COVID-19,
не смемо изгубити из вида и друге јавно-здравствене проблеме попут пандемије
узроковане HIV-ом. Рано дијагностиковање HIV инфекције је хитан приоритет. Не
можемо постићи циљ одрживог развоја до 2030. ако људима треба у просеку 3 године да
сазнају да су HIV позитивни након инфицирања HIV-ом – 3 године током којих им није
доступан спасоносно лечење и током којих могу несвесно преносеити HIV на друге особе.
Ако желимо да смањимо висок удео људи који су касно дијагностиковани, од суштинске
је важности да наше стратегије тестирања на HIV учинимо разноликим као што је
наведено у смерницама ЕCDC за тестирање. “
Подаци из епидемиолошког надзора над HIV инфекцијом и AIDS-ом за 2019. годину
указују да се удео оних којима је касно дијагностикована HIV инфекција повећава са
узрастом. Широм Европе, 67% особа узраста 50 и више година дијагностикована је у
касном стадијуму HIV инфекције. У 2019. години, свака пета новодијагностикована HIV
инфекција била је код особе старије од 50 година.
Разлози за то још нису у потпуности познати. Могуће је да саме старије особе или
здравствени радници који се брину о њима потцењују ризик од HIV инфекције. Старије
особе могу бити више погођене стигмом повезаном са болешћу и осећају се мање пријатно
тражећи тестирање.
СЗО за регион Европе и ЕCDC истичу да се Европа мора усредсредити на три главна
подручја да би се смањио број HIV инфекција у будућности:

  1. Давање приоритета низу превентивних мера као што су подизање свести, промоција
    сигурнијег секса и употребе кондома, спровођење програма замене игала и прибора за
    инјектирање, и супституционе терапије опиоидима, као и профилакса HIV инфекције пре
    експозиције (ПрЕП);
  2. Пружање ефикасних услуга саветовања и тестирања на HIV, укључујући услуге брзе
    дијагностике, тестирање на HIV у заједници и самотестирање на HIV; и
  3. Обезбеђивање брзог приступа квалитетном лечењу и подршке за оне којима је
    дијагностикована HIV инфекција.

Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV
инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и здрав живот и спречава даљи
пренос на друге особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од
почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2020. године, у Републици
Србији су регистроване 4123 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2047 особа оболело од
AIDS-а, док је 1159 особа умрло од AIDS-а, а још 121 особа инфицирана HIV-ом је умрла
од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове
године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током

  1. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како
    међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (85%), тако и међу оболелима (60%)
    и умрлима од AIDS-а (50%). Међу новодијагностикованим HIV позитивним особама у
    периоду јануар–новембар 2020. године било је 17 пута више мушкараца у односу на жене
    (преузмите најновије епидемиолошке податке).
    Од 1997. године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART)
    (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка
    ослабљеног одбрамбеног система и контроле умножавања HIV-а у организму инфициране
    особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет
    Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом.У периоду
    2003–2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на
    лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири
    регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (2065 особа крајем 2019.
    према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје
    значајна редукција оболевања и умирања од AIDS-а (68 особа оболелих од AIDS-а и 21
    особа умрла од AIDS-а у 2019. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а
    током 1996. године).
    С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја
    новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2010–2019.
    године регистровано 1612 особа инфицираних HIV-ом, што је за 61% више него у периоду
    2000–2009. године када је регистровано 999 особа инфицираних HIV-ом. Ово је свакако и
    резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и
    тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и
    ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних
    популација под повећаним ризиком од HIV-а.
    Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година
    (79% у 2019. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста

15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37%
у 2010. и 25% у 2019. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа
инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника
наркотика, од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2019. години мање од 1%). С друге
стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је
инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90%. Под
највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим
мушкарцима (половина до преко три четвртине свих новооткривених особа инфицираних
HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2016. године регистровано је 13-оро деце млађе од 14 година, којима су
HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја
или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када
је регистровано 28 случајева. У 2017. и 2018. години није регистрован ниједан случај
преноса HIV инфекције са мајке на дете, док је у 2019. години регистровано два случаја. У
периоду 2005–2019. године рођено је више од 40-оро здраве деце од стране мајки са
дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на програму превенције преноса HIV-а
са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији тренутно живе 2843 особе којима је
дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи још 400 особа не зна да
је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без
икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која
је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и
поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и
стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за
тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или
које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања
HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по
дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету
тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се
може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним
лечењем контролише репликација HIV-а.

И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати
HIV-ом.

HIV се преноси на следеће начине:

  1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при
    чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
  2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
  3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV се ретко може пренети на следеће начине:

  1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед
    вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
  2. При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у
    нехигијенским условима),
  3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која
    живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе…).

HIV се не преноси на следеће начине:

  1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед,
    дружење…,
  2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
  3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
  4. Пољупцем у образ,
  5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
  6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа
    инфицирана HIV-ом,
  7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
  8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном
    превозу…),
  9. Коришћењем истог базена или сауне,
  10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),
  11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”
од почетка епидемије, 1985. године, до 20. новембра 2020. године у Републици
Србији су регистроване 4123 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2047 особа
оболело од AIDS-а (50% свих регистрованих HIV позитивних особа), док je 1280
особa инфицираних HIV-ом умрло (1159 од AIDS-а, а 121 од болести или стања
која нису повезана са HIV инфекцијом).
 Београд је најтеже погођен HIV епидемијом, али и највећи број особа се тестира у
Београду.
 У периоду јануар –20. новембар 2020. године новодијагностиковано је 55 особа
инфицираних HIV-ом, што је 69% мање, односно троструко мање него у истом
периоду прошле године (175 особа).
 У истом периоду код 10 особа је новодијагностикован АIDS (сида), док су 4 особе
умрле од АIDS-а (5,5 пута мање оболелих и четири пута мање умрлих у поређењу
са истим периодом 2019. године).

Од 1997. године високо активна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и
бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког завода
за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV
инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске
болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у
Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у
Крагујевцу. У периоду 2003–2019. годинe регистровано је значајно повећање особа
инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2065 особа
крајем 2019. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године
региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (графикон 1).

Графикон 1. Број регистрованих HIV позитивних особа, оболелих и умрлих од АIDS-а у
Републици Србији у периоду 1984–2019. године.

С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја
новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2010–2019.
године регистровано 1612 особа инфицираних HIV-ом, што је за 61% више него у периоду
2000–2009. године када је регистровано 999 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је
свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања
и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и
ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних
популација под повећаним ризиком од HIV-а.

Према званично доступним подацима у Србији тренутно живe 2843 особe којима је
дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи још 400 особа не знају
да су инфициране HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без
икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која
је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и
поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и
стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за
тестирање, али и да препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или
које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања
HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по
дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету
тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се
може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним
лечењем контролише репликација HIV-а.
HAART

Од 55 новооткривених особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 20. новембра

  • 2020. године, 23 особе су из Београда (42%), 19 је из Војводине (34%), а четвртина је из
    осталих округа централне Србије (13 особa, тј. 24%). Регистровано је 17 пута више
    мушкараца у односу на жене (52 мушкараца и три жене). Већина новооткривених HIV
    позитивних особа је узраста 20–49 година (42 особе тј. 77,5%), односно скоро свака
    четврта особа је узраста 20–29 година (12 особа тј. 22%). Најмлађа особа којој је
    дијагностикована HIV инфекција има 19 година, а најстарија 76 година. У односу на начин
    трансмисије, код 54 особе HIV је пренешен сексуалним односом без кондома (98% свих
    пријављених случајева) од којих је 47 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне
    односе са другим мушкарцима- МСМ (87% свих особа са познатим начином трансмисије).
    У истом периоду за само једну особу није пријављен начин преноса HIV-а. У
    анализираном временском периоду свака шеста новооткривена HIV позитивна особа је
    свој HIV+ статус сазнала у узнапредовалом стадијуму инфекције, тј. стадијуму клинички
    манифестног АIDS-а (9 особа), половина особа код којих је дијагностикована HIV
    инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (28
    особа), а код четири особе HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања.
    Као и ранијих година, две трећине особа инфицираних HIV-ом које су дијагностиковане
    током ове године и за које је био доступан податак о броју CD4 лимфоцита (65%) било је у
    откривено у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери“
    са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm 3 ). Ово указује да се и поред доступног
    добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и
    после тестирања, у 24 града у Републици Србији током целе године, значајан удео особа
    инфицираних HIV-ом не тестира благовремено, што пак смањује могућност успешног
    лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од
    АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
    Од 10 пријављених новорегистрованих особа оболелих од АIDS-а у периоду
    јануар–новембар 2020. године, 8 особа су мушкарци, док су две особе женског пола (однос
    полова 4:1). У Београду су регистрована три случаја оболевања од АIDS-а (30%), као и на
    територији Војводине (три случаја клинички манифестног обољења узрокованог HIV-ом)
    Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30 и више година (9 особa
    тј. 90%), али је оболевање регистровано и код једне особе узраста 24 године, односно
    узраст оболелих се кретао у опсегу 24–64 године. По пријављеном начину трансмисије 9
    особа новооболелих од АIDS-а (90% свих случајева са пријављеним начином трансмисије)
    је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним
    контактом (6 МСМ тј. 67% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а код
    једне особе начин трансмисије HIV-а није пријављен.
    Од укупно регистроване четири особе умрле од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2020.
    године, једна особа (33%) је из Београда, а троје умрлих особа је са територије Рашког,
    Подунавског и Нишавског округа. Међу умрлима од АIDS-а било је три мушкарца. Све
    особе умрле од АIDS-а биле су узраста од 27 до 44 године. У односу на трансмисивну
    категорију све особе умрле од АIDS-а регистроване су међу особама које су HIV стекле
    незаштићеним сексуалним контактом (два МСМ). Један смртни исход регистровано је код
    особе унутар неколико дана од тренутка дијагностикованог носилаштва анти-HIV-

антитела и оболевања од АIDS-а у 2020. години, док је троје умрлих имало
дијагностиковану HIV инфекцију у периоду 2014–2019. године.

У Београду, 28.11.2020. године Материјал припремила:
Прим. др Данијела Симић, спец. епидемиологије
Шеф Одељења за HIV инфекцију, ППИ,
вирусне хепатитисе и туберкулозу

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs