КОГНИТИВНЕ ГРЕШКЕ (ПРЕДРАСУДЕ, ПРИСТРАСНОСТИ) као базични генератор маладаптивних образаца понашања и емоционалног реаговања у кризним ситуацијама

Međunarodna kriza povodom COVID-19 pandemije direktno je povezana i sa globalnim
ekonomskim padom, što zajedno dovodi do dubokih efekata na ljudsku psihu (Zandifar i
Badrfam, 2020). Jedan od najčešćih odgovora i reakcija građana bila je poricanje (negacija)
bolesti, saveti vlasti nisu se uzimali za ozbiljno (Banerjee, 2020). Pažljivim posmatranjem ovih
reakcija neki ponavljani obrasci se mogu registrovati. Oni se mogu arbitrarno objasniti kroz
nekoliko postojećih teorija. Kognitivne greške (pristranosti, predrasude) koje su primećene
tokom kršenja karantina, prvenstveno su uopštavanje i preterano (neobjektivno) samopouzdanje.
Prezentovanje činjenica na informativnim portalima, u masovnim medijima i ostalim
društvenim medijima, ima sposobnost da prikaže činjenice tako da se iste mogu percipirati I
interpretirati na (sasvim) različite načine (Gearon, 2018).

  1. Teorija tugovanja (tuge)
    „Kubler – Ros teorija tuge“ može se povezati sa ponašanjem masa u trenutnom
    scenariju. Prema Rosovoj (Elizabet Kubler Ros), postoji 5 faza tugovanja, a akronim koji se
    koristi je DABDA (eng. denial, anger, bargaining, depression, acceptance), poricanje, bes,
    pregovaranje, depresija, i prihvatanje (Chen et al., 2020). Ako posmatramo ponašanje ljudi na
    početku epidemije, mogli bismo ga opisati kao masovno poricanje, negaciju. Kada se
    broj zaraženih i smrtnih slučajeva povećao, primetili smo da je optuživan grad Vuhan i država
    Kina, što se može uporediti sa stanjem besa u teoriji tuge. Ljudi su svoje poricanje koristili kao
    sredstvo za prevazilaženje tuge od eventualnog gubitka i putovali kao da nije bilo nikakvih
    opasnosti po zdravlje. Ovo je dovelo do toga da se bolest širila još brže, te je usledila
    konsekventna izolacija gradova (Vu i McGoogan, 2020a). Prvobitno je mera izolacije naišla na
    masovne proteste i pregovaranje sa vlastima kao pokušaj izlaska iz situacije. Onda je usledila
    depresija, a zatim je plač i beznađe zbog nedostatka resursa, zamenilo prihvatanje trenutne
    pretnje i krize. Postavljene su privremene bolnice, aktivirane fabrike da obezbede zaštitni
    materijal poput maski u borbi sa novonastalom epidemijom (Vu i McGoogan, 2020a). Još uvek
    možemo da posmatramo slično ponašanje ljudi koji pokušavaju da izbegnu izolaciju ili da
    nastave sa redovnim obavljanjem posla. Primećeno je da ljudi za vreme pandemije
    postaju skloniji uobičajenim mentalnim poremećajima, poput anksioznosti i depresije
    (Zandifar i Badrfam, 2020).
  2. Psihoanalitička teorija
    Ponašanje ljudi u svetu može se opisati kroz doktrinu o mehanizmima odbrane koje je
    predložio Sigmund Frojd. Frojd je verovao u to da ljudska bića uvek žele da budu u prijatnom
    stanju. Kad god su suočeni sa poteškoćama, oni pokušavaju da koriste svoje
    primarne mehanizme odbrane da bi prevazišli poteškoća (Kaplan i Sadock, 2000). Dakle, u osvit
    krize korona virusa, ljudi u Italiji u početku su potisnuli emocije i nastavili sa svojim radom, što

je dalje vodilo povećanoj pojavi COVID-19 i najzad korišćenju mehanizama odbrane poput
poricanja (negacije) i projekcije. Pojedinci u Italiji i Indiji za COVID-19 i pandemiju krivili su
Kinesku vladu i SZO, a poruke mržnje su preovladavale na društvenim mrežama. Slično, I
tokom epidemije H1N1 influence, ljudi su pokazivali bes i mržnju prema određenim etničkim
grupama, a povećali su se zločini iz mržnje u SAD i Evropi protiv Azijaca, koje su krivili za
širenje epidemije (Bults et al., 2011).
3. Rosenstokov model zdravstvenih uverenja
Rosenstokov model zdravstvenih uverenja (1966) jedan je od najstarijih socio-
kognitivnih modela zdravstvenog ponašanja. Ovaj model polazi od pretpostavke da zdravstvena
ponašanja proizlaze iz određenih bazičnih uverenja. Inicijalni skup pretpostavljenih bazičnih
uverenja uključuje: a) procene podložnosti (uverenje o verovatnoći da osoba oboli), b) procene
rasprostranjenosti (uverenje o učestalosti određenog oboljenja u populaciji), c) procene prepreka
(percepcija odricanja neophodnih da bi se sprovela promena) i d) procene dobitaka (percepcija
koristi koju donosi promena). Ovaj model koji je dao Rosenstock takođe može objasniti i
prikazano ponašanje od strane opšte populacije tokom COVID-19 pandemije. Percipirana
zdravstvena korist i percipirani zdravstveni rizik mogu u ogromnoj meri uticati na zdravstveno
ponašanje ljudi. Ako bi narod uočio važnost zdravstvenog ponašanja, tek tada bi se pridržavali
saveta nadležnih autoriteta, a ako bi shvatili drugačije, njihovo zdravstveno ponašanje ne bi bilo
primereno. To takođe ima veze sa njihovim a priori postojećim sistemom uverenja
(Morganstein i Ursano, 2020). Dezinformacije iz raznih izvora, zajedno sa negativnim
stavovima, multiplikuju nivo stresa i anksioznosti (Goial et dr., 2020).

  1. Formiranje stavova
    Uverenja se mogu definisati kao ideje za koje ljudi smatraju da su istinite, a koje mogu
    imati nekoliko oblika, kao što su racionalna uverenja, iracionalna uverenja, vera i stereotip.
    Ponašanja ljudi u opštoj populaciji tokom kriznih situacija mogu biti posledica njihovog sistema
    uverenja, ovi sistemi rađaju njihove stavove, koji utiču na donošenje odluka, što vodi do
    izvesnog predvidljivog ponašanja (Townsend, 2014). U trenutnom scenariju primećujemo da
    kulturološka pozadina ljudi utiče na odluke koju su napravili u pandemiji COVID-19. Možemo
    posmatrati da različite nacije reaguju na pretnju korona virusom različitim ponašanjem
    (Van der Veerd i dr., 2011; Zandifar i Badrfam, 2020). Postoje dve vrste ovih stavova, negativni
    i pozitivni, pozitivni stavovi pomažu u suočavanju i prilagođavanju, a negativni stavovi ometaju
    napredak I opstanak. Stav ljudi o socijalnoj distanci, karantinu, zdravstvenoj zaštiti,
    i neophodnim zalihama tema su od interesa u sistemu zaštite mentalnog zdravlja (Banerjee,
    2020). Prethodne pandemije ebole i H1N1 su pokazale da su se sa prolaskom vremena i stavovi
    ljudi menjali, i da su se pojavljivala sve više podržavajuća i postojanija ponašanja (Bults i dr.,
    2011; Van der Veerd i dr., 2011). Stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja mogu igrati presudnu
    ulogu u pomaganju ljudima u ovim teškim vremenima, i potrebno je da budu spremni za izazove
    koji ih očekuju posle pandemijske krize.

Reference

  1. B. J. S, Sadock, Virginia A. (Eds.), 2000. Kaplan & Sadock’s Comprehensive Textbook
    of Psychiatry, seventh edition. Lippincott Williams & Wilkins, Philadelphia [2000]
  2. Banerjee, Debanjan, 2020. The COVID-19 outbreak: crucial role the psychiatrists can
    play. Asian J. Psychiatr., 102014.
  3. Brooks, S.K., Webster, R.K., Smith, L.E., Woodland, L., Wessely, S., Greenberg, N., et
    al. 2020. The psychological impact of quarantine and how to reduce it: rapid review of
    the evidence. Lancet 395 (March (10227)), 912–920.
  4. Centers for Disease Control and Prevention – CDC. Youth risk behavior survey: data
    summary & trends report 2007–2017. Atlanta: Centers for Disease Control and
    Prevention, 2019.
  5. Dong L., Bouey J., Early Release – Public Mental Health Crisis during COVID-19
    Pandemic, China – Volume 26, Number 7, Emerging Infectious Diseases journal – CDC
    26.
  6. Goyal, K., Chauhan, P., Chhikara, K., Gupta, P., Singh, M.P., 2020. Fear of COVID
  7. first suicidal case in India!. Asian J. Psychiatry 49 (March (1)), 101989.
  8. Li, Q., Guan, X., Wu, P., Wang, X., Zhou, L., Tong, Y., et al., 2020. Early transmission
    dynamics in Wuhan, China, of novel coronavirus–infected pneumonia. N. Engl. J.Med.
  9. Liu, S., Yang, L., Zhang, C., Xiang, Y.-T., Liu, Z., Hu, S., et al., 2020. Online mental
    health
    services in China during the COVID-19 outbreak. Lancet Psychiatry 7, April (4), e17–8.
  10. Mak, I.W.C., Chu, C.M., Pan, P.C., Yiu, M.G.C., Chan, V.L., 2009. Long-term
    psychiatric
    morbidities among SARS survivors. Gen. Hosp. Psychiatry 31, 318–326.
  11. McGinty EE, Webster DW, Jarlenski M, Barry CL. News media framing of serious
    mental illness and gun violence in the United States, 1997-2012. Am J Public Health
    2014; 104: 406–13.
  12. Morganstein, J.C., Ursano, R.J., 2020. Ecological disasters and mental health: causes,
    consequences, and interventions. Front. Psychiatry.
  13. Qiu, J., Shen, B., Zhao, M., Wang, Z., Xie, B., Xu, Y., 2020. A nationwide survey of
    psychological distress among Chinese people in the COVID-19 epidemic: implications
    and policy recommendations. Gen. Psychiatry 33.
  14. Townsend, M.C., 2014. 7th ed. Concepts of Care Psychiatric Mental Health Nursing
    Vol.1 Jaypee Brothers, Medical Publishers Pvt. Limited.
  15. Van der Weerd, W., Timmermans, D.R., Beaujean, D.J., Oudhoff, J., van Steenbergen,
    J.E., 2011. Monitoring the level of government trust, risk perception and intention of the
    general public to adopt protective measures during the influenza A (H1N1) pandemic
    in the Netherlands. BMC Public Health.
  16. Xiang, Y.T., Yang, Y., Li, W., Zhang, Ling, Zhang, Qinge, Cheung, Teris, Ng, Chee H.,
  17. Timely mental health care for the 2019 novel coronavirus outbreak is urgently
    needed. Lancet. Psychiatry 7, 228–229.
  18. Zandifar, Atefeh, Badrfam, Rahim, 2020. Iranian mental health during the COVID-19
    epidemic. Asian J. Psychiatr. 51, 101990.
  19. Zhang J, Lu H, Zeng H, et al. 2020. The differential psychological distress of populations
    affected by the COVID-19 pandemic [published online ahead of print, 2020 Apr
    15]. Brain Behav Immun.

Iz biografije autora
Dr Sc. med. Sreten Vićentić je specijalista i supspecijalista psihijatrije, psihoterapeut,
stalno je zaposlen na Klinici za psihijatriju KCS, gde je i koordinator za kontinuiranu edukaciju,
kao i predstavnik Klinike za implementaciju DSG sistema. Doktorirao je iz oblasti stresa 2012.,
što mu je i uža naučna oblast, radio je i kao Profesor strukovnih studija za oblast medicinskih
nauka 2013/2014. na Visokoj vaspitačkoj školi.
Predstavnik je Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) pri Ministarstvu zdravlja
Republike Srbije za oblast alkoholizma (Focal Point), koekspert radne grupe Ministarstva
zdravlja za otvaranje poglavlja 28 u procesu pridruživanja EU, i član Radne grupe Ministarstva
zdravlja RS za izradu nove Nacionalne strategije za zaštitu mentalnog zdravlja. Publikovao je
više od 30 naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Recenzent je u vrhunskim međunarodnim
časopisima, kategorija M21 Thomson Reuters JCR liste.