Међународни дан сећања на преминуле од АИДС-а, 15. мај 2022. године

Овогодишња, 39. глобална кампања посвећена сећању на преминуле од АИДС-а обележава се 15. маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције ХИВ инфекције и АИДС-а. Координатори кампање су особе које живе са ХИВ-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са ХИВ-ом (Global Network of People Living with HIV – GNP+).

У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial) обележава 17. пут, ове године под слоганом „Ми памтимо, ми делујемо, ми живимо са ХИВ-ом”. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на ХИВ, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних ХИВ-ом.

Данас, када се процењује да у свету више од 38 милиона особа живи са ХИВ-ом и док су милиони људских живота изгубљени (35 милиона особа умрлих од АИДС-а од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од којих 680.000 у 2020. години што је за 55% мање него 2000. године) кампања треба да покрене што више људи, заједница, држава и донатора да се укључе у окончање ове епидемије, да се едукују садашње и будуће генерације о ХИВ инфекцији, лечењу, превенцији и пружању подршке, као и да се оснаже особе које живе с ХИВ-ом да се боре за своја права без стигме и дискриминације. Ова кампања нас све позива да, данас више неко икада, радимо на одрживости, јачању и ревитализацији глобалног одговора на ХИВ.

У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2025. године 95% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих ХИВ + особа буде на лечењу антиретровирусним лековима и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви.

У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.

У Републици Србији се спроводи Стратегија за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а за период 2018-2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, а ове године ће бити евалуирана постигнућа и урађен Акциони план за период 2022-2025. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на ХИВ у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са ХИВ-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфицираним ХИВ-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и обезбеђивање стратешких информација за акцију.

У борби против стигме и дискриминације особа које живе с ХИВ-ом значајна је улога и законодавства, институција и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према особама које живе са ХИВ-ом у Србији и њихови узроци и последице прожимају све структуре друштва. Стигма и дискриминација су главна препрека у спровођењу превентивних активности, а једна од последица је мали број особа које се одлучују на тестирање на ХИВ.

Актуелна епидемиолошка ситуација у вези са ХИВ инфекцијом у Републици Србији крајем 2021. године :

AktuelnaEpidemioloskaSituacijaHIV2021.pdf (batut.org.rs)