Развој вакцине за KОВИД – 19

Крајем децембра 2019. године Светска здравствена организација је обавештена о групи случајева упале плућа
непознатог узорка у граду Вухан. Већ почетком јануара кинеске власти су као узрочника
индетификовале вирус KОВИД – 19. Тренутно у 213 земаља има преко 2 милиона
потврђених случајева KОВИДА – 19 и преко 169 хиљада смртних случајева. Светски
научници процењују тренутна знања о KОВИД – 19 како би развили вакцину. Циљ је
удаљен најмање 12-18 месеци.
Човек се против вирусних болести може борити применом пасивне и активне имунизације.
Пасивна имунизацуја представља примену пречишћених антитела или серума који садржи
антитела. Употребљава се када је потребно спречити појаву болести код особа које су
биле изложене вирусу, да ублажи симптоме болести код оболелих, заштити
имунодефицијентне особе.
Активна имунизација – вакцинација
Циљ вакцинације су превенција или модификација болести, заштита појединца као и
контрола епидемије у популацији, смањењем броја осетљивих особа чиме се ствара тзв.
колективни имунитет који спречава ширење вируса у популацији.
Вакцине стимулишу имунски одговор применом вируса или њихових делова (антигена) у
вакцини. Вакцине смањују ризик од болести припремајући имунски систем да препозна, да
се бори и уништи како вирус тако и бактерије, без узроковања болести коју изазива
природна инфекција. Као одговор на вакцину тело шаље имуне ћелије да се боре против
страног нападача. Када први пут организам наиђе на нови вирус потребно је време да се
развије одговарајући имунолошки одговор, али када се нападач савлада остаће имунске
ћелије које ће бити спремне да препознају и заштите тело од овог нападача у будућности.

Вирусне вакцине се деле на живе, инактивисане и ДНК вакцине.

Живе вакцине користе атенуисане сојеве вируса, анималне вирусе који у организму човека
имају слабу вирулентност, а садрже сличне антигенске детерминанте као хумани вирус,
или се вирусни ген одговоран за покретање имунског одговора угради у геном неког
безбедног вируса који служи као носач.
Инактивисане вакцине користе мртве вирусне честице или њихове делове.
ДНК, РНК вакцине су најновији приступ у вирусологији где се део нуклеинске киселине
вируса може употребити као имуноген. Овај приступ је бржи и поузданији од
традиционалне обраде вакцине. Иако су генетске платформе обећавајуће и брзе тренутно
не постоје такве вакцине одобрене за људску употребу.

Да би вакцине ушле у употребу поред испитивања на животињама (често мишевима,
мајмунима) којима истражујемо да ли је вакцина безбедна и да ли производи довољно јак
имунолошки одговор потребно је да вакцине прођу и кроз клиничка испитивања.
Процес клиничког испитивања осмишљен је да тестира да ли су нове вакцине безбедне и
ефикасне пре него што их учине доступним јавности. Процес укључује неколико фаза и
може трајати и до десет година и коштати стотине милиона долара. Владе и
фармацеутске индустрије улажу напоре да убрзају процесе. Са обзиром на хитност
пандемије за сада је дозвољено да се прескочи корак испитивања на животињама.
I фаза клиничког испитивања: Мала студија код здравих људи која процењује сигурност и
имунски одговор при примени у различитим дозама. То обично траје једну до две године,
али се очекује да ће за KОВИД – 19 трајати око три месеца.
II фаза клиничког испитивања: Контролисана студија на стотинама људи у областима где
се болест проширила, процењује сигурност, ефикасност, оптималне дозе. Обично траје
две до три године, за KОВИД – 19 очекује се да ће трајати око осам месеци.
III фаза клиничког испитивања: Студија на хиљадама људи у областима где се болест
проширила, процењује ефикасност и безбедност, ретке нуспојаве. Обично је потребно две
до четири године. За KОВИД – 19 ова фаза се може комбиновати са фазом II.
Владино регулаторно тело које одобрава нове вакцине прегледа прикупљене податке и
захтев за издавање лиценце и доноси одлуку.
Након што кандидатска вакцина прође кроз све те фазе изазов је и да се произведе у
количини неопходној за окончање пандемије. 10.јануара 2020. кинески научници су открили комплетану геномску секвенцу, редослед гена KОВИДА – 19. Компаније користе ове информације и различите технологије за развој вакцине која ће садржати малу количину генетских информација, одређене ћелије у телу ће преузети ове генетске информације и произвести елементе вируса, не инфицирајући
особу, већ покрећући имунски систем да реагује.
Постоји најмање 70 вакцина кандидата на којима истраживачи из различитих делова света
раде, пет је за сада у фази клиничког испитивања на људима.

У САД Национални институт за алергијске и заразне болести у сарадњи са Модерном
развила је вакцину користећи генетску платформу која се назива мРНА. Теорија да ће
вештачка мРНК деловати као књига упустава која ће говорити људским ћелијама да граде
протеин, који се налази на површини вируса, а који би требало да изазове имуни одговор
на вирус. 42 дана је било потребно од дизајна вакцине до испитивања на 45 здравих
волонтера, што је рекорд у индустрији.
У Кини компанија CanSino Biologist заједно са Институтом за биотехнологију академије
војних медицинских наука развила је вакцину која је у другој фази клиничког испитивања.
Испитивање ће се вршити у Вухану на 108 испитиваника.
Владе, фармацеутске индустрије, међународне организације раде заједно, помажу у
финансирању, што може довести до бржег развоја и одобрења првих вакцина заснованих
на генетским платформама. Ово би у основи могло да промени начин на који су научници
способни да развију вакцине, које ће штитити људе од нових болести, чинећи откривање
вакцина бржим, производњу поузданијом и вакцине исплатљивијим.
Остаје да се види колико ће времена требати за развој вакцине за KОВИД – 19. Развојем
вакцине људи ће имати заштиту од вируса, спасиће се животи и помоћи ће се друштву да
се врати у нормално стање. За сада је једини и најбољи начин за смањење ризика од
инфекције следити савете Светске здравствене организације о правилном прању руку и
социјалној дистанци.

др Марина Малбашки