Представнице Завода за јавно здравље Шабац, помoћник директора за послове јавног
здравља из области епидемиологије и микробиологије: др Драгана Радојичић, спец.
епидемиологије и Миланка Аћимовић, виши санитарни техничар, присуствовале су
Конференција одржаној у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић
Батут“ на којој су представљени коначни резултати Пете националне студије
преваленције болничких инфекција и употребе антибиотика. Министарство здравља
Републике Србије и Радна група за спровођење студије преваленције болничких
инфекција и употребе антибиотика у оквиру европске студије у сарадњи са
Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама и ИЗЈЗС "Др
Милан Јовановић Батут", уз помоћ пројекта "Хитан одговор Републике Србије на
ковид-19" Министарства здравља, спровело је пету националну студију преваленције
болничких инфекција и употребе антибиотика, по други пут у оквиру европске студије.
Овом приликом представљени су су коначни резултати од стране ECDC, где су и
подаци наших болница које су учествовале у студији Опште болнице "Лаза
К.Лазаревић"- Шабац и Опште болнице Лозница.
Упоредо са студијом преваленце болничких инфекција, спроведена је и студија
употребе антибиотика у болницама, што је у складу са иницијативом Министарства
здравља, Националним програмом за контролу резистенције бактерија на антибиотике.
Поред тога, посматрани су и показатељи квалитета рада болница, од којих је један
потрошња средстава на бази алкохола за хигијену руку. Предвиђено је да се овај
показатељ редовно прати, јер је хигијена руку најважнија мера превенције болничких
инфекција. Резултати су представљени од стране посебне радне групе за спровођење
пете националне студије преваленције болничких инфекција и употребе антибиотика:
– Проф. др Љиљана Марковић – Денић,
– Проф. др Милица Бајчетић,
– Проф. др Весна Шуњагић,
– Др сц. мед. Весна Миољевић
Резултати ове студије послужиће за организовање мера превенције и сузбијања
болничких инфекција према препознатим факторима ризика, за организовање
фармакоепидемиолошког надзора и рационалну примену антибиотика. Све наведено
требало би да да доведе до смањења учесталости болничких инфекција и смањење
резистенције на антибиотике проузроковаче болничких инфекција.
