Са доласком топлијег времена повећава се број крпеља у природи а самим тим и ризик од преноса заразних болести. У Заводу за јавно здравље Шабац може се проверити да ли је крпељ који се закачио за вас био заражен или не.
Ова анализа се може урадити уз упут од стране изабраног лекара као и на лични захтев (молекуларна дијагностика – Пи-Си-Ар метода).
Поред мултиплекс Real time PCR детекције генома Borrelia, наша установа ради:
- Детекција антитела IgM класе на Borrelia burgdoferi у серуму – ELFA
- Детекција антитела IgG класе на Borrelia burgdoferi у серуму – ELFA
*детекција антитела ради се након четири недеље од убода (вађења крпеља), ако нисте у могућности да урадите проверу заражености крпеља.
Веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју)
У циљу заштите здравља неопходно је да се придржавамо и примењујемо мере заштите приликом боравка у природи.
- Мере личне заштите од убода крпеља
Најважнија метода превенције заразних болести које се могу пренети убодом зараженог крпеља је избегавање убода крпеља и рано уклањање фиксираног крпеља.
Особе треба да извегавају боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико бораве у природи препоручује се да:
- носе одећу светлих боја дугих рукава и ногавица, и то тако да пре одласка у природу увуку кошуљу у панталоне и ногавице панталона у чарапе
- избегавају да ходају у сандалама или босе по густим травњацима, наслагама сувог лишћа, ниском жбуњу/грмљу у листопадним или мешовитим шумама и парк шумама, како у урбаним тако и у приградским и сеоским срединама;
- користе репеленате на откривеним деловима тела;
- се крећу пешачким стазама.
Препоручује се да се преглед коже на присуство крпеља врши како током боравка на подручју тако и након повратка кући.
Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата.
Поступак у случају убода крпеља
- Важно је јавити се лекару у здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др) у току првих 24 сата од убода.
- Не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
- Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже.
- Контрола и сузбијање крпеља
- Редовно косити траву, обрезивати жбуње и дрвеће и одстрањивати опало лишће.
- Уништавање ситних глодара (резервоара инфекције) систематским дератизацијама (сузбијање глодара) у урбаним срединама.
- Спровођење акција сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама употребом инсектицида од краја априла до октобра месеца.
Болести које преносе крпељи
Крпељи су зглавкари који убодом могу пренети на људе неке заразне болести као што су: Лајмска болест (ЛБ), крпељски енцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, анаплазмоза, ерлихиоза, Q грозница и рикециозе.
Лајмска болест – борелиоза
Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Borrelia Burgdorferi, а преноси је одређена врста иксодидних крпеља (Ixodes ricinus), који се убодом фиксира за кожу и преноси инфекцију.Симптоми болести почињу недељу до месец дана након уједа крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Erythema migrans – ЕМ, у народу познат као „бивоље око”), које се јавља код око 80% заражених особа. Да би имала дијагностички значај, промена мора да има промер од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију.
Erythema migrans
