Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке
године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и
основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи
слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико
не буде гладан”.
Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о
људским правима.
И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина
хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са
глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.
Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина
здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне
потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и
разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама.
Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране
велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних
незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска,
шећерне болести, различитих малигних болести).
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у
којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и
унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током
дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове
припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.
Кључне чињенице и изазови
Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7%
деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са
принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак
једног или више витамина и минерала.
Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у
20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене
количине хране.
На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19%
хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно
неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским
домаћинствима.
Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од
последица уноса здравствено неисправне хране.
Шта свако од нас може да уради?
Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите
рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у
свом окружењу да се правилно хране.
Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите
рибарство и екосистем.
Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
1. Одржавајте хигијену
̶ Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
̶ Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
̶ Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за
припрему хране.
̶ Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима.
Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему
хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да
доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.
2. Одвојте свеже од куваног
̶ Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
̶ За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
̶ Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже
и већ припремљене хране.
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да
садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом
припреме и чувања.
3. Kувајте довољно дуго
̶ Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
̶ Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је
температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених
меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
̶ Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу
бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за
употребу.
4. Чувајте храну на безбедним температурама
̶ Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
̶ Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у
фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
̶ Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико
сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној
температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине
микроорганизама је успорено или заустављено.
5. Kористите исправну воду и свеже намирнице
̶ Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему
хране.
̶ Бирајте свеже намирнице.
̶ Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и
употребе.
̶ Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да
наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик
од заразе.
Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности,
садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају
протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
Подржите локалне произвођаче хране
Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче.
Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током
летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке
хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних
института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана
хране, 16. октобра, активности усмерава на информисање и едукацију становништва, а
посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања
у вези са исхраном. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор
најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике
основих школа на тему „Право на храну да има свако – покажи како” са циљем
подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему
значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и
изложбе.
