„Кретањем до здравља”
Међународни дан физичке активности обележава се са циљем подизања свести о значају редовног кретања за очување и унапређење здравља. Намењен је свим узрастима и промовише умерену физичку активност као део свакодневног живота. Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал… све ово је физичка активност.
Физичка неактивност, у комбинацији са неправилном исхраном, представља један од главних фактора ризика за настанак хроничних незаразних болести. У свету је велики проценат одраслих и адолесцената недовољно физички активан, а слична ситуација бележи се и у Србији. Посебно забрињава све већа заступљеност седентарног начина живота и пад физичке активности код деце и младих, што може утицати на правилан раст и развој.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Препоруке Светске здравствене организације указују да одрасли треба да имају најмање 150 –300 минута умерене физичке активности недељно, док деца и адолесценти треба да буду активни најмање 60 минута сваког дана.
Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Да бисте били активнији, није потребно много времена – довољно је увести мале промене у свакодневни живот: више ходати, користити степенице уместо лифта, ограничити време пред екранима и проводити више времена у природи и рекреацији.
„По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”
