„Заштита генерација“
Недеља имунизације у Европи ове године се обележава у периоду од
21- 27.4.2024.године и представља годишњи догађај чији је општи циљ повећање
обухвата имунизацијом, јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести
које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко
доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру
2005. године. Ова деветнаеста по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом
„Заштита генерација“ поводом обележавања 50 година од покретања проширеног
програма имунизације СЗО, како би се се свим особама ма где живеле омогућила
подједнака доступност вакцина у циљу спречавања болести и компликација, што је у
корелацији са дужим и здравијим животом. Одржавање континуитета у спровођењу
националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити
угрожен.
У десет земаља света региструје се 60% невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце
вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља (ДТП). То су Индија, Нигерија,
Бразил, ДР Конго, Етиопија, Пакистан, Ангола, Индонезија, Филипини и Mијанмар.
У 2021. години просечан обухват на глобалном нивоу вакцинама против 11 болести је
износио 71% што је готово девет пута више него 1980. године (8%). Процењује се да ће
се у периоду 2021-2030. године превенирати имунизацијом 51 милион смртних исхода,
односно да ће вакцинацијом против морбила бити спашено близу 19 милиона живота, а
вакцинацијом против хепатитиса В 14 милиона животa.
Према подацима СЗО бележи се пораст броја случајева морбила током 2023. године у
односу на 2022. годину, чак 30 пута. Закључно са октобром 2023. године регистровано
је преко 30.000 случајева у 40 од 53 земље Европског региона СЗО, са око 21.000
хоспитализованих и пет смртних исхода у две земље. Узрасна дистрибуција указује да
су два случаја узраста 1–4 године живота, односно један међу одраслима старијим од
20 година.У периоду 2020–2022. године у Европском региону СЗО обухват првом
дозом ММР вакцине је пао са 96% на 93%, а другом са 92% на 91%, па је тако 1,8
милиона деце остало невакцинисано. За време трајања пандемије у скоро четвртини
земаља света је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом
броју земаља дошло је до значајног пада обухвата.
Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата
ММР вакцином у последњих 20 година. Обухват овом вакцином у другој години
живота у 2020. години износио је 78,1%, а у 2021. години свега 74,8%. Обухват другом
дозом, пре уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8%.
Обухват овом вакцином у другој години живота у 2022. години је био 81,3%, а пре
уписа у први разред основне школе 89,5%. Постигнути обухват MMР вакцином у
другој години живота у 2023. години је износио 84,5%, а пре уписа у први разред
основне школе 91%. Циљне вредности обухвата треба да износе 95%, како би се
спречила циркулација узрочника у популацији и оболевање.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године
регистровано је око 5800 оболелих, од којих је 93% било невакцинисано, непотпуно
вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом. Једна трећина оболелих била је
хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој
епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе
од пет година. Претходне 2023. године регистровано је 50 случајева морбила у нашој
земљи, од којих је већина (94%) била невакцинисана.
Извор: WHO; European immunization week; https://www.who.int/europe/event/european-immunization-week-2024
