НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОМ РЕГИОНУ СЗО,

2026.4.2020. године

Спречи. Заштити. Вакциниши”

Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка.

Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације. Ова петнаеста недеља имунизације у Европском региону обележава се истовремено у свим регионима СЗО.

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

Ове године се указује на значајну улогу медицинских сестара и бабица у програмима имунизације, односно свих здравствених радника, имајући у виду значај релевантног информисања, стицања знања, изградње поверења и позитивних ставова код свих корисника услуга примарне превенције у здравственом систему.

Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не „виде” оболели, већ само они који нису имали прилику да оболе од болести против којих су вакцинисани.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су: дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.

Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота.

Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.

Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2019. години износио је 175 у односу на 33 колико је пријављено у 2018. години. Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а последњи случајеви изазвани типом 3 регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у три земље (Пакистан са 83% случајева, Авганистан и Нигерија). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2. Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 вируса дечије парализе 2019. године.

У 2020. години навршава се 22 године од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године.

Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа.

У претходној години у Европском региону СЗО у првих шест месеци пријављено је око 90.000 случајева морбила у 48 од 53 земље, што је двоструко већи број у односу на регистроване случајеве током 2018. године. До краја године регистровано је 104.248 случајева, од којих 88% у 10 земаља (Украјина, Казахстан, Грузија, Руска Федерација, Турска итд), односно око 60% само у Украјини (са стопом инциденције 1300/100.000). Доминантно присуство у циркулацији је генотипова B3, D4 и D8, али и D9 и H1са мањим учешћем. У земљама ЕУ регистровано је око 12.500 случајева (80% лабораторијски потврђено), односно ниједна земља није регистровала нула случајева. Француска, Румунија, Италија, Бугарска и Пољска регистровале су 65% свих случајева морбила. Леталитет у земљама ЕУ је износио 0,1%, а више од 55% оболелих су биле особе у узрасту преко 15 година живота. До епидемија је дошло због пада обухвата ММR вакцином у општој, специјалним популационим групама, али и на субнационалним нивоима, због прекида у снабдевању вакцинама, недовољно осетљивог система надзора.

На основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле у 37 од 53 земље Европског региона СЗО закључно са 2018. годином прекинута је трансмисија морбила, а у 35 земаља тај прекид траје дуже од 36 месеци. Такође, трансмисија рубеле је прекинута у 42 земље, а у 39 тај прекид траје дуже од 36 месеци. Укупно 33 од 53 земље имају статус елиминације и морбила и рубеле. У четири земље које су стекле статус елиминације дошло је до поновног успостављања трансмисије вируса (Албанија, Чешка, Грчка, Велика Британија).

У 2018. години 86% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године, а 69% две дозе у предшколском узрасту у 171 земљи света. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 73%. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње једно или двоје ће умрети.

У 2019. години регистрована су 22 случаја морбила у Републици Србији (стопа инциденције 0,31/100.000), без територије српских енклава на Косову и Метохији. Укупно је лабораторијски потврђено 20 случајева. Из узорака брисева случајева са територија Пчињског, Јужнобачког и Борског округа идентификован је генотип B3, као и генотип D8 (град Београд) у Регионалној референтној лабораторији у Луксембургу.

Вакцинација деце у другoј години живот против малих богиња, заушака и рубеле на територији Републике Србије у 2019. години спроведена је са обухватом од 88%. У централном делу Србије вакцинисано је 87,4%, а у Војводини 89,7% планиране деце. Ревакцинација против малих богиња, заушака и рубеле пре поласка у први разред основне школе, током 2019. године, спроведена је са обухватом од 91,9% на нивоу Републике, односно сa 90,3% у централној Србији и 96,3% у Војводини.

И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање пет региона СЗО до краја 2020. године.

Драматичан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести довео је до тога да се неке заразне болести сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/секвеле и чак смртне исходе.

У претходним годинама земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе, епидемије се шире из земље у земљу.

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.

Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО:

  • Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.

  • Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.

  • Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.

  • Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.

  • Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.

  • Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.

  • Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.

  • Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.

  • Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.

  • ХПВ вакцина у комбинацији са скринингом је најефикаснија стартегија у превенцији карцинома грлића материце.

  • Морбиле су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход.

  • Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.

  • Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs