Поштовани суграђани, сигурно сте се бар једном пожалили на умор и недостатак енергије у рано пролеће, а могуће да сте се и питали да ли ПРОЛЕЋНИ УМОР уопште постоји или су СРБИ измислили као и ПРОМАЈУ, како би се оправдала ЛЕЊОСТ која нас обузме почетком лепших и сунчанијих дана.
Истраживања показују да је пролећни умор нормалан физиолошки процес, који се јавља код читаве популације и неке особе га осећају интензивније у односу на друге, који ту појаву успешно превенирају. То је осећај појачаног умора који се јавља крајем марта и почетком априла, а прате га смањена могућност концентрације и лоше расположење. Поред тога, симптоми су малаксалост, вртоглавица, главобоља, поремећај спавања и безвољност.
Неки стручњаци сматрају да до пролећног умора долази због хормоналних промена, јер се у току зиме лучи више мелатонина због недовољног излагања сунчевој светлости, а почетком пролећа и лепшег времена организам почиње да лучи више хормона среће – серотонина. Таква хормонална промена доводи до осећаја умора и исцрпљености. Осим тога, стручњаци наводе како у ово доба године долази до мањка витамина и минерала у организму, који су последица зимске исхране, односно хране сиромашне витаминима и минералима.
Најбољи начин за борбу против пролећног умора је почетак бављења неком физичком активношћу. Идеално би било, да та физичка активност буде на отвореном, како би вам свеж зваздух и боравак на сунцу подстакли лучење хормона среће и синтезу витамина Д. Иако наравно може бити било каква врста вежбања према вашим афинитетима.
Физичка активност убрзава метаболизам и побољшава циркулацију, због чега се особа осећа боље и одморније. Помаже у регулацији телесне масе и побољшава човеково опште здравствено стање (физичко, ментално и социјално). Такође, помаже у превенцији различитих хроничних незаразних болести (дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести и неке малигне болести), а смањује и ризик од настанка остеопорозе. Физичка активност препоручује се свима и вежбање се може прилагодити свим старосним групама и здравственим стањима. Препоруке Светске здравствене организације за ниво физичке активности су 150 минута умерене активности недељно или 75 минута активности јачег интензитета. Неке од активности које се могу препоручити свима су ходање, пливање и вожња бицикла. Ходање је врло једноставно и доступно свима, не захтева посебне вештине и знања, могу га упражњавати особе свих старосних група и здравствених стања, осим тога ретко је повезано са повредама.
Осим нагласка на вежбање и редовну физичку активност, побрините се и да: уносите довољно витамина и минерала правилном исхраном, бирајте намирнице богате гвожђем, пијете довољно хигијенски исправне воде и довољно спавајте.
др Снежана Панић,
спец. хигијене, субспецијалиста исхране здравих и болесних људи
