Према подацима приспелим у нашу установу на територији Мачванског округа у последњих пет година (2018. – 2023.године) регистрована је 4.091 новооболела особа од шећерне болести. Код 131-ог пацијента регистрован је дијабетес тип 1. а код 3.960 пацијената, дијабетес тип 2. Поштовани суграђани, наглашавам регистровани новооболели, што значи да је овај број значајно већи јер је у питању подмукла болест, (не боли, БОЛ је наш пријатељ) која на почетку код великог броја пацијената не даје симптоме или су они благи, те им се не придаје већи значај. Данас је ова болест са својим компликацијама водећи узрок смртности како у свету, тако и код нас.
Лоше лечена и неконтролисана шећерна болест резултира развојем бројних хроничних компликација као што су: неуропарије, отказивање рада бубрега, губитка вида, можданог и срчаног удара и ампутација. Успешно лечење дијабетеса укључује комбинацију медицинске нутритивне терапије (МНТ), лекова, физичке активности, редовно праћење нивоа шећера у крви, али и континуирану едукацију болесника.
Исхрана (МНТ), чини саставни и незаобилазни део превенције, лечења постојеће болести и спречавања или бар успоравања настанка компликација везаних за шећерну болест. Циљ МНТ је постизање и одржавање нормалног нивоа шећера у крви и липидног статуса који смањује ризик од кардиоваскуларних болести као и одржавање крвног притиска на што прихватљивијем нивоу.
Исхрана дијабетичара мора бити разноврсна и уравнотежена, али истовремено прилагођена навикама и здравственом стању оболелог. Оптималан однос макронутријената у исхрани оболелих од шећерне болести подразумева учешће угљених хидрата 45-65%, масти 20-35%, а протеина 10-20% у укупној дневној енергији.
Унос угљених хидрата треба да је пре свега и целог зрна житарица, поврћа и махунарки, али су заступљени и угљени хидрати из воћа и носкомасних млечних производа. Када су у питању масти, предност треба дати хладно цеђеним уљима, а ограничити унос транс масти и холестерола. Препоруке за унос протеина код особа оболелих од шећерне болести се не разликују од препорука за здраве особе.
Не сме се заборавити важност уноса адекватних количина витамина и минерала. Уколико особа има разноврсну исхрану и нема доказани недостатак неког нутријента, нема потребе за узимањем суплемената. Код старијих особа, трудница и доиља, вегетаријанаца и вегана, и оних који су на рестриктивним дијетама, ваља размотрити унос квалитетног додатка исхрани.
др Снежана Панић,
спец. хигијене, субспецијалиста исхране здравих и болесних људи
