Ментално здравље представља важан део општег здравља и благостања сваког појединца. Оно подразумева способност особе да препозна и оствари своје потенцијале, успешно се носи са свакодневним животним изазовима, продуктивно ради и активно доприноси заједници у којој живи.
У Србији се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља. Циљ ове кампање је подизање свести о значају менталног здравља и информисање грађана о доступним облицима подршке и помоћи, које су им на располагању 24 часа дневно, на свим нивоима здравствене заштите – од примарног до терцијарног.
Светска здравствена организација истиче да „нема здравља без менталног здравља“, наглашавајући његов значај за квалитет живота, социјално функционисање и опште здравствено стање становништва. Због великог утицаја који ментални поремећаји имају на појединце, породице и друштво у целини, ментално здравље је препознато као један од приоритета јавног здравља.
У Србији је урађена прва Национална студија о процени менталног здравља, а резултати показују да око 16 одсто становништва испуњава критеријуме неког психичког поремећаја.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја важан су део глобалних напора усмерених ка очувању и унапређењу здравља становништва. Ове активности имају за циљ стварање подстицајног окружења које омогућава развој личних потенцијала, јачање отпорности на стрес и унапређење квалитета живота. То укључује програме:
- менталног здравља у школама и на радном месту,
- интервенције у раном детињству,
- социјалну подршку и активно укључивање заједнице,
- оснаживање жена,
- програме борбе против дискриминације и
- друге интервенције које се баве социјалним детерминантама менталног здравља.
Активности усмерене на очување и унапређење менталног здравља спроводе се у различитим срединама – у породици, школама, на радним местима и у локалној заједници. Оне обухватају програме подршке менталном здрављу деце и младих, интервенције у раном детињству, јачање социјалне подршке, подстицање активног учешћа грађана у животу заједнице, као и активности усмерене на смањење дискриминације и неједнакости.
Посебан значај за очување менталног здравља имају социјална повезаност, осећај припадности и квалитетни међуљудски односи. Истраживања показују да усамљеност и социјална изолација могу значајно повећати ризик од нарушавања менталног и физичког здравља, док снажне социјалне везе доприносе већем благостању, бољем суочавању са животним изазовима и већој отпорности заједнице.
Због тога је важно неговати међусобно разумевање, подршку и повезаност, како у породичном окружењу тако и у широј друштвеној заједници. Брига о менталном здрављу није одговорност само здравственог система, већ заједнички задатак свих чланова друштва.
Обележавање Националног месеца менталног здравља прилика је да се подсетимо да је ментално здравље темељ доброг здравља и квалитетног живота, као и да благовремена подршка, разумевање и брига могу значајно допринети очувању психичког благостања сваког појединца.
Извор: World Health Organization. Promoting mental health: concepts, emerging evidence, practice. Geneva: World Health Organization; 2005. ISBN 9241562943.
