Светски дан борбе против алкохолизма обележава се 1. априла са циљем подизања свести становништва о штетним последицама употребе алкохола. Конзумација алкохола, са својим широким спектром негативних ефеката, представља глобални јавноздравствени и економски проблем. Прекомерна употреба алкохола један је од најзначајнијих фактора ризика по здравље. Алкохол је најраспрострањенија и најприступачнија психоактивна супстанца, чија је злоупотреба често друштвено прихваћена.
Према дефиницији Светске здравствене организације, алкохолизам представља уживање алкохола које доводи до постепеног развоја зависности, уз штетне последице по душевно и телесно здравље. Сваке године у свету три милиона људи умре услед прекомерне употребе алкохола. Скоро трећина свих смртних случајева узрокована је повредама које су настале као последица конзумације алкохолних пића.
Према подацима последњег истраживања здравља становништва, спроведеног 2023. године у Републици Србији, 50,7% становништва не конзумира алкохол (39,3% никада није пробало алкохол, а 11,4% га није конзумирало у претходних 12 месеци). У популацији младих узраста 15–19 година, 52,7% није конзумирало алкохол, при чему је тај проценат значајно већи код девојака (57,2%) него код младића (48,1%). Мушкарци у Србији традиционално у већем проценту свакодневно пију – чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола највише је заступљена међу најниже образованом (3,4%) и ванградском популацијом (3,8%).
Једна од карактеристика поремећаја зависности од алкохола јесте да особа наставља да пије упркос проблемима које алкохол изазива. Не постоји прецизан број пића дневно или количина алкохола која дефинише поремећај употребе алкохола, али изнад одређеног нивоа, ризици од конзумирања алкохолних пића значајно се повећавају.
Алкохолизам као болест носи са собом низ психичких и физичких компликација. Континуирана, хронична конзумација алкохола доводи до патолошких промена у виталним органима већине органских система – оштећења мозга, нервног система, дигестивног тракта, панкреаса, срца, коже и других. Најчешће психолошке компликације алкохолизма су поремећаји расположења, анксиозни поремећаји, сексуални поремећаји и поремећаји спавања.
Конзумација алкохола не штети само особи која га пије, већ и другима. Значајан део терета болести које се приписују алкохолу произилази из повреда, као што су саобраћајне незгоде. Посебно су млади људи несразмерно погођени негативним ефектима конзумације алкохола – у 2019. години чак 13% свих смртних случајева приписаних алкохолу догодило се међу особама старости између 20 и 39 година. Дугорочно, штетни и опасни нивои конзумирања алкохола могу довести до озбиљних друштвених проблема, укључујући породичне проблеме, потешкоће на радном месту, финансијске проблеме и незапосленост.
Алкохолизам није знак слабости или лошег карактера – то је болест која се може лечити. Што раније почне лечење, веће су шансе за успех. Око 30% особа са поремећајем употребе алкохола може трајно да се уздржи од пијења и без формалног лечења или програма самопомоћи.
Борба против алкохолизма није само индивидуална одговорност, већ и колективни задатак који захтева континуирану подршку, разумевање и ангажовање свих нас. Само заједничким снагама можемо градити здравије друштво и смањити негативне последице које алкохолизам доноси појединцима и њиховим породицама.
Извор:
World Health Organization; Alcohol; https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/alcohol
Harvard Health Publishing; Harvard Medical School; Alcohol use disorder (alcoholism) ; https://www.health.harvard.edu/diseases-and-conditions/alcohol-use-disorder-alcoholism-a-to-z
Институт за јавмо здравље Србије; ЗДРАВСТВЕНО-СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 2023; https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2023v4.pdf
