„Нека воде заједнице”
Поводом 1. децембра Светског дана борбе против AIDS-a који се ове године
обележава под слоганом „Нека воде заједнице”, UNАIDS наглашава да је овај Светски
AIDS дан позив на акцију да се подрже заједнице особа које живе са ХИВ-ом,
заједнице особа у повећаном ризику од ХИВ-а или особа које су погођене ХИВ-ом у
њиховим улогама, и то тако да:
• Улоге заједница морају бити кључне у свим плановима и програмима за ХИВ, као и у
њиховој формулацији, буџетирању, имплементацији, праћењу и евалуацији.
Ништа о нама без нас.
• Улоге заједница треба да буду у потпуности и поуздано финансиране како би се
омогућило потребно повећање услуга, и да буду адекватно подржане и плаћене.
Не окончати AIDS скупље је од окончања.
• Препреке улогама заједница морају бити уклоњене. Потребан је подстицајни
нормативни амбијент (средина) који олакшава улогу заједница у пружању
превентивних ХИВ услуга, осигурава простор цивилном друштву и штити људска
права свих, укључујући и маргинализоване заједнице, како би се унапредио глобални
одговор на ХИВ.
Епидемиолошка ситуација у свету и Европи
Пандемија узрокована ХИВ-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов,
која је до краја 2022. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона
живота, док је скоро 86 милиона људи било инфицирано ХИВ-ом. Процењено је да је
на крају 2022. године 39 милиона људи живело са ХИВ-ом. Исте године 630.000 људи
у свету је умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом (51% мање него 2010. године
када је умрло 1,4 милиона), док је 1,3 милиона људи новоинфицирано ХИВ-ом у 2022.
години, што је редукција за 38% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко
од циља за 2025. годину – 335.000 нових ХИВ инфекција. Међу децом регистрована је
редукција нових ХИВ инфекција за 58% у поређењу са 2010. годином (130.000 према
310.000).
Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези
особа инфицираних ХИВ-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се
јављају услед нарушеног имунолошког система, ХИВ инфекција је постала хронично
здравствено стање које омогућава људима који живе са ХИВ-ом да воде дуг и
продуктиван живот. У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог
проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних
ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних
ХИВ-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу
има немерљиву количину вируса у крви. У 2022. години ови показатељи су били 86% –
89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с ХИВ-ом у
свету (39 милиона) крајем 2022. године 86% је било дијагностиковано (5,5 милиона
особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом), 76% је било на АРТ, док је 71% имало
успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.
У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се ХИВ
инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не
само добробит за особе инфициране ХИВ-ом, већ и да би се редуковао пренос ХИВ-а
на друге особе. У 2022. години 77% одраслих и само 57% деце доби до 14 година која
живе са ХИВ-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (29,8
милиона особа са дијагностикованом ХИВ инфекцијом свих узраста тј. скоро четири
пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години). Велика већина (82%) трудница и
дојиља које живе са ХИВ-ом је била на АРТ током 2022, која не само да штити њихово
здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса ХИВ-а на њихове бебе. Па ипак, за 9,2
милиона људи који живе са ХИВ-ом терапија није била доступна.
СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик
од инфицирања ХИВ-ом у свим земљама и регионима. Ризик од инфицирања ХИВ-ом
је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се
баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са
мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију.
Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових
ХИВ инфекција широм света у 2021. години.
Према проценама UNAIDS-a у региону Европе и северне Америке је 4,3 милиона особа
живело са ХИВ-ом крајем 2022, док је било 218.000 нових ХИВ инфекција и 61.000
умрлих од AIDS-a у 2022. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са
ХИВ-ом у региону Европе крајем 2022. свака пета особа није знала да је инфицирана
овим вирусом. Свака друга особа инфицирана ХИВ-ом у Европи дијагностикована је у
касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Процене
указују да је 2020. године у Европи било 170.000 ново инфицираних особа, док је циљ
за 2025. годину 21.000 нових ХИВ инфекција. Ово је показатељ да је потребно
унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања ХИВ инфекције, као
и друге превентивне стратегије, као што је преекспозициона заштита лековима особа
са ризичним понашањем. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да
раније започну лечење ХИВ инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и
продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од
почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2023. године, у
Републици Србији је регистровано 4729 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих је 2212
особа оболело од AIDS-a , док је 1216 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од AIDS-a
још 146 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана
са ХИВ инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је
доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2023. године с познатим
начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу
мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (63%). Међу
пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар
2023. године било је 11 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49
година (90% у 2022. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће
младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ
инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2022. години у односу на 22% у 2002.
години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих
особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације особа које
инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10%. С друге стране, почев од
2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана ХИВ-
ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим
ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим
мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом
на годишњем нивоу, почев од 2008. године).У периоду 2005–2022. године
регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су ХИВ пренеле мајке које нису
знале да су инфициране ХИВ-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што
је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28
случајева. У 2017, 2018, 2020. и 2022. години није регистрован ниједан случај преноса
ХИВ инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у
2021. један случај. У периоду 2005–2022. године рођено је више од четрдесеторо
здраве деце од мајки са дијагностикованом ХИВ инфекцијом које су биле на стратешки
препознатом програму превенције преноса ХИВ-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији су крајем 2022. године живеле 3253
особе којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550
особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ
година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ
инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на
ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после
тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да
донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик
тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да
идентификује личне могућности за спречавање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С
друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању
започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у
нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се
може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним
лечењем контролише репликација ХИВ-а.
Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и вирусне
хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој
заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током
целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике
Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. У оквиру
превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнерству са осам
удружења (Асоцијација Дуга, ЈАЗАС, Превент, Ремикс, Потент, Асоцијација
здравствених медијаторки, ТОЦ и УСОП у партнерству са удружењима АИД+, АС,
Црвена линија и Став+) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и
друге инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под
повећаним ризиком (мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе које се баве секс
радом и особе које инјектирају дроге) у просторијама удружења и у мобилним
јединицама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред
превентивног програма пружају се и различити видови подршке особама које су
инфициране ХИВ-ом.
Извор: Светски AIDS дан 1. децембар; Институт за јавно здравље Србије; https://www.batut.org.rs/index.php?content=2731;
