Самоубиство је велики изазов за јавно здравље, са више од 700 000 смртних случајева
сваке године широм света. Свако самоубиство има далекосежне друштвене,
емоционалне и eкономске последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм
света.
Тријенална тема Светског дана превенције самоубистава 2024-2026 је „Промена
наратива о самоубиству“ са позивом на акцију „Започните разговор“. Ова тема има за
циљ да подигне свест о важности смањења стигме и подстицања отворених разговора
за спречавање самоубистава. Промена наратива о самоубиству се односи на
трансформацију начина на који доживљавамо ово сложено питање и прелазак са
културе ћутања и стигме на културу отворености, разумевања и подршке.
Позив на акцију подстиче све да започну разговор о самоубиству и превенцији
самоубиства. Сваки разговор, ма колико мали, доприноси друштву подршке и
разумевања. Ова тема такође наглашава потребу да се превенцији самоубистава и
менталном здрављу дају приоритети у креирању политике, позивајући на акцију владе.
Светски дан превенције самоубистава је установљен 2003. године од стране
Међународног удружења за превенцију самоубистава у сарадњи са Светском
здравственом организацијом (СЗО). Светски дан превенције самоубиства ове године
има за циљ да усмери пажњу на овај јавноздравствени проблем, дајући јединствену
поруку да се самоубиства могу спречити.
Кључне чињенице
Више од 720 000 људи изгуби живот као последицу самоубиства сваке године.
Самоубиство је трећи водећи узрок смрти међу 15-29-годишњацима.
73% глобалних самоубистава се дешавају у земљама са ниским и средњим приходима.
Разлози за самоубиство су вишеструки, под утицајем друштвених, културних,
биолошких, психолошких и фактора животне средине присутних током животног тока.
За свако самоубиство постоји много више људи који покушају самоубиство.
Претходни покушај самоубиства је важан фактор ризика за самоубиство у општој
популацији.
Ко је у опасности?
Веза између самоубиства и менталних поремећаја (посебно депресије и поремећаја
употребе алкохола) и претходног покушаја самоубиства је добро утврђена у земљама
са високим приходима. Велики број самоубиства се дешава импулсивно у тренуцима
кризе када особа не може да се носи са животним стресом, као што су финансијски
проблеми, спорови у вези или хронични бол и болест.
Поред тога, искуство сукоба, катастрофе, насиља, злостављања или губитка и осећај
изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопе самоубистава су
такође високе међу рањивим групама које доживљавају дискриминацију, као што су
избеглице и мигранти; аутохтони народи; интерсексуалне (ЛГБТИ) особе ,бисексуалне,
трансродне и затвореници.
Превенција и контрола
Постоји неколико мера које се могу предузети на популацијском, субпопулацијском и
индивидуалном нивоу како би се спречило самоубиство и самоповређивање. LIVE
LIFE, иницијатива СЗО за превенцију самоубистава, препоручује следеће кључне
ефикасне интервенције засноване на доказима:
-ограничити приступ средствима за самоубиство (нпр. пестициди, ватрено оружје,
одређени лекови);
-комуницирати са медијима ради одговорног извештавања о самоубиству;
-неговати социо-емоционалне животне вештине код адолесцената; и
-рано идентификовати, проценити, управљати и пратити свакога ко је погођен
самоубилачким понашањем.
Ово треба да иде руку под руку са следећим темељним стубовима: анализа ситуације,
мултисекторска сарадња, подизање свести, изградња капацитета, финансирање, надзор
и праћење и евалуација.
Напори у превенцији самоубистава захтевају координацију и сарадњу између више
сектора друштва, укључујући здравствени сектор и друге секторе као што су
образовање, рад, пољопривреда, бизнис, правосуђе, право, одбрана, политика и медији.
Ови напори морају бити свеобухватни и интегрисани с обзиром на вишеструку
природу самоубиства.
Извор: World Health Organization; WHO; World Suicide Prevention Day 2024; https://www.who.int/campaigns/world-suicide-
prevention-day/world-suicide-prevention-day-2024
