Светски дан Паркинсонове болести обележава се 11. априла сваке године како би се подигла свест о Паркинсоновој болести укључујући њене симптоме, факторе ризика и наду у излечење.
Овај дан је установљен у партнерству Светске здравствене организације и Европског удружења за Паркинсонову болест.
Почетак Паркинсонове болести је резултат недостатка неуротрансмитера допамина у делу мозга који је одговоран за контролу вољних покрета и покретање неке моторичке акције. За постављање дијагнозе потребно је темељно сагледати анамнезу пацијента, утврдити општи и неуролошки статус и по потреби урадити тест леводопе. За потврду дијагнозе неопходно је присуство најмање 2 од 3 главна симптома Паркинсонове болести: тремор (дрхтање), ригор (укоченост мишића руку, ногу и врата) и брадикинезија (успоравање покрета). Симптоми укључују успореност покрета, губитак ритма и спонтаних покрета, повећан тонус или укоченост мишића и ритмично дрхтање одређених делова тела. Пацијента карактерише полусавијен став целог тела са ногама савијеним у коленима и рукама савијеним у лактовима. Рано откривање Паркинсонове болести и рана интервенција је изузетно важна како би се успорило напредовање симптома и олакшао свакодневни живот пацијента.
Паркинсонову болест је тешко дијагностиковати јер не постоји специфичан тест за то стање. Симптоми се разликују од особе до особе, а бројне друге болести имају сличне симптоме, што значи да може доћи до погрешне дијагнозе.
Како спречити Паркинсонову болест?
Иако се Паркинсонова болест не може у потпуности спречити, неке здраве навике могу смањити ризик, укључујући избегавање токсина, избегавање трауме главе, редовно вежбање и доста свежег, сировог, органског поврћа.
У свету данас болује око 10 милиона људи од ове болести. Иако се најчешће јавља у старијој животној доби доби, око 4% особа оболи од Паркинсонове болести пре 50 године. Ризик од Паркинсонове болести се повећава са старењем и чешћа је код мушкараца.
Извор: Parkinsons Europe; https://www.parkinsonseurope.org/about-parkinsons/treatments/
