Светски дан бубрега 2026. године обележава се 12. марта под слоганом „Здравље бубрега за све – брига о људима, заштита планете“.
Овај датум се обележава на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења фондација за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године овај дан се традиционално обележава сваког другог четвртка у марту.
Хронична болест бубрега (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов, који погађа једну од десет особа широм света. Често тиха у раним фазама, ХББ може напредовати непримећено све док не доведе до озбиљних здравствених последица, снажно утичући на појединце, породице и заједнице. Болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, смањује квалитет живота и може напредовати до бубрежне инсуфицијенције, када преживљавање зависи од терапија које одржавају живот попут дијализе или трансплантације. Њена распрострањеност није равномерна: несразмерно погађа рањиве популације и продубљује постојеће здравствене неједнакости.
Рано откривање може спасити животе. Једноставни, неинвазивни и економични тестови крви и урина могу открити поремећај функције бубрега, омогућавајући правовремене интервенције које успоравају напредовање болести. Посебну пажњу потребно је посветити особама са високим ризиком, онима који болују од дијабетеса, хипертензије, кардиоваскуларних обољења, гојазности или имају породичну историју болести бубрега. Програми засновани на заједници могу проширити приступ здравственим услугама у недовољно опскрбљеним популацијама. Рана детекција ХББ не само да чува функцију бубрега, већ и смањује потребу за ресурсно интензивним терапијама и побољшава дугорочне исходе.
Промене у животној средини додатно оптерећују ову болест. Ризици повезани са климатом , загађење ваздуха, топлотни стрес, дехидрација и екстремни временски догађаји – увећавају ризик од ХББ и убрзавају њено напредовање.
Шта можете учинити за своје бубреге?
Болести бубрега су „тихи убице“ који могу у великој мери утицати на квалитет живота. Постоји више начина да се смањи ризик од њиховог развоја:
-
Одржавајте кондицију и будите активни.
Физичка активност помаже у одржавању идеалне телесне тежине, снижавању крвног притиска и ризика од хроничне болести бубрега. -
Храните се здраво.
Уравнотежена исхрана доприноси одржавању телесне тежине, смањује ризик од дијабетеса, срчаних болести и других стања повезаних са ХББ. -
Редовно проверавајте и контролишите ниво шећера у крви.
Око половине људи који имају дијабетес не знају да болују. Зато је важно редовно контролисати ниво шећера у крви као део општег здравственог прегледа. -
Редовно проверавајте и контролишите крвни притисак.
Исто важи и за висок крвни притисак – многи не знају да га имају. Редовно мерење може спречити озбиљне последице по здравље бубрега. -
Уносите довољну количину течности.
Потребна количина зависи од више фактора: физичке активности, климе, здравственог стања, трудноће или дојења. -
Не пушите.
Пушење смањује проток крви до бубрега, што умањује њихову способност нормалног функционисања. Такође повећава ризик од рака бубрега за око 50%. -
Избегавајте редовну употребу лекова против болова који се могу купити без рецепта.
Нестероидни антиинфламаторни лекови (нпр. ибупрофен) могу оштетити бубреге ако се користе дуготрајно и без лекарског надзора.
Глобални значај и позив на акцију
На 78. Светској здравственој скупштини, Светска здравствена организација усвојила је своју прву резолуцију посвећену бубрежним болестима. Ова историјска одлука подиже здравље бубрега као глобални приоритет јавног здравља, признаје Светски дан бубрега као формално обележавање и позива на акцију у области превенције, подизања свести, приступа лечењу и смањења еколошких ризика.
Да бисмо изградили здравију, праведнију и одрживију будућност за здравље бубрега, потребно је да владе, здравствени системи, индустрија и заједнице делују заједно и да:
-
Дају приоритет превенцији, раном откривању и правовременом лечењу болести бубрега.
Промовисати „осам златних правила“ за здравље бубрега, интегрисати тестирање ХББ у рутинску здравствену заштиту високоризичних група и јачати јавне кампање ради подстицања превентивне бриге. -
Промовишу правичан приступ трансплантацији.
Ширење приступа превентивној и раној трансплантацији побољшава преживљавање и квалитет живота, смањује зависност од дијализе, отпад од пластике и емисије угљен-диоксида. -
Трансформишу дијализу ка одрживости.
Подржати иновације у терапијама са мањим еколошким утицајем, приоритет дати кућним опцијама (попут перитонеалне дијализе) и промовисати рециклажу материјала и рационалну потрошњу воде. -
Заштите потребе пацијената у „зеленој“ нези бубрега.
Одрживост никада не сме бити на штету пацијената. Иницијативе треба да буду усмерене на ефикасност система и сигурност неге. -
Улажу у спровођење мера и практична решења за све средине.
Јачати политике и финансирање, подстицати партнерства између влада и привреде и омогућити примену решења у срединама са ограниченим ресурсима – као што су мобилне клинике и приступачни облици дијализе.
Извор:World Kidney day,12 march 2026; https://www.worldkidneyday.org/about-kidney-health/
