„Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време и сачувајте здравље бубрега.“
Светски дан бубрега, заједничка иницијатива Међународног друштва за нефрологију и Међународне федерације фондација за бубреге – Светске алијансе за бубреге, глобална је кампања која има за циљ подизање свести о значају бубрега за свеукупно здравље и смањење учесталости и утицаја болести бубрега и повезаних здравствених проблема. Од 2006. године, овај дан се обележава сваког другог четвртка у марту. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 13. марта под слоганом „Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време и сачувајте здравље бубрега.“
Процењује се да хронична болест бубрега (ХББ) погађа више од 850 милиона људи широм света, те да се тренутно налази на 9. месту водећих узрока смрти. Уколико се не предузму мере, предвиђа се да ће до 2040. године ХББ бити на 5. месту ове листе.
Током последње три деценије, напори у лечењу хроничне бубрежне болести били су усмерени на припрему и спровођење терапија за замену бубрежне функције. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција). Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота).
Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које, због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота и скраћеног радног и животног века оболелих, представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.
Рана дијагноза и лечење, као и промене у исхрани и начину живота, од виталног су значаја и често могу помоћи у успоравању или спречавању даљег оштећења. Уколико болест бубрега прође неоткривена или се не лечи како треба, може напредовати до престанка рада бубрега, што је фатално без лечења. У случају да бубрези престану с радом, потребно је континуирано лечење као што је редовна дијализа или трансплантација бубрега.
Особе код којих је постављена дијагноза болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима као што су одлазак на посао, путовања и дружења, али и са бројним споредним ефектима болести, попут умора, болова, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.
Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима усмерен је на продужење живота пацијената. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже осећај нормалности у свом свакодневном животу и контролу над својим здрављем и благостањем. Такође, значајно недостаје укључивање пацијената у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у лечењу, морају бити мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.
Извор: International society of nephrology; https://www.theisn.org/initiatives/world-kidney-day/
World Kidney Day 2025; https://www.worldkidneyday.org/2025-
