14. новембар – Светски дан борбе против дијабетеса

Светски дан борбе против дијабетеса (World Diabetes Day – WDD) обележава се сваке године 14. новембра, на рођендан Фредерика Бантинга, научника који је 1922. године, заједно са Чарлсом Бестом, открио инсулин.

Обележавање овог датума покренуле су 1991. године Међународна дијабетес федерација (International Diabetes Federation – IDF) и Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO), као одговор на растуће здравствене, друштвене и економске последице дијабетеса. Усвајањем Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација 61/225, Светски дан дијабетеса је 2006. године и званично постао Дан Уједињених нација.

Овај датум представља највећу глобалну кампању за подизање свести о дијабетесу, значају његове превенције, раног откривања и правовременог лечења, као и унапређења квалитета здравствене заштите особа са дијабетесом. То је прилика да се сви заинтересовани – особе са дијабетесом, здравствени радници, удружења пацијената, доносиоци одлука и шира јавност – уједине око питања од највећег значаја за оболеле и предузму одговарајуће активности.

Подаци о дијабетесу у свету:

  • У свету свака девета одрасла особа, односно приближно 589 милиона људи, живи са дијабетесом.
  • Истовремено, око 635 милиона одраслих особа има поремећену толеранцију глукозе, што представља повећан ризик за развој дијабетеса типа 2.
  • Четири од пет особа са дијабетесом (81%) живе у земљама са ниским и средњим приходима.
  • Посебан проблем представља чињеница да велики број особа не зна да има дијабетес. Процењује се да 43% одраслих особа са дијабетесом, односно око 252 милиона људи, нема постављену дијагнозу.
  • Дијабетес типа 2 може годинама да протиче без изражених симптома. Због тога се код до 50% особа дијагноза поставља тек након појаве компликација које захватају срце и крвне судове, бубреге, очи или нервни систем.
  • Према проценама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 440.000 одраслих особа има дијагностикован дијабетес и налази се у систему здравствене заштите, док се процењује да још око 220.000 особа има дијабетес, али нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.

Овогодишња кампања поводом Светског дана борбе против дијабетеса посвећена је превенцији и раном откривању ове болести. Њен циљ је да се јавности укаже на значај усвајања здравих животних навика, којима се може спречити или одложити настанак дијабетеса типа 2, као и на значај благовременог препознавања симптома, раног откривања болести и правовременог започињања лечења.

Раним деловањем могуће је смањити ризик од развоја дијабетеса типа 2 и његових компликација, као и допринети очувању здравља и бољем квалитету живота особа које живе са дијабетесом. Управо зато, слоган овогодишње кампање гласи: „Реагуј на време – спречи дијабетес, сачувај здравље”.

Кључне поруке

1. Дијабетес је један од најбрже растућих здравствених изазова 21. века

  • Број особа са дијабетесом у свету непрекидно расте. Без одлучног деловања, здравствени и економски терет ове болести биће све већи, како за оболеле и њихове породице, тако и за здравствене системе широм света.

2. Више од 40% особа са дијабетесом у свету нема постављену дијагнозу

  • Дијабетес типа 2 често почиње неприметно и без јасно изражених симптома. Због тога годинама може остати непрепознат, па се открива тек када се појаве компликације, као што су срчани инфаркт, мождани удар, болести бубрега или поремећаји вида.

3. Дијабетес типа 1 понекад остаје непрепознат или се погрешно дијагностикује

  • Као и код дијабетеса типа 2, и симптоми дијабетеса типа 1 могу се погрешно приписати другим здравственим проблемима. Код одраслих особа дијабетес типа 1 понекад се погрешно дијагностикује као дијабетес типа 2.
  • Правовремено препознавање симптома и постављање тачне дијагнозе од кључног су значаја за брзо започињање одговарајућег лечења.

4. Око 635 милиона одраслих особа има повећан ризик за развој дијабетеса типа 2

  • Код особа које имају повећан ризик за развој дијабетеса типа 2, промена животних навика може смањити ризик или одложити настанак болести.
  • Ефикасна превенција подразумева и стварање услова за усвајање здравих животних навика – већу доступност здраве хране, безбедне јавне просторе за физичку активност и квалитетну примарну здравствену заштиту.

5. Рано откривање дијабетеса омогућава оболелима здравији и квалитетнији живот

  • Рано постављање дијагнозе и правовремено започињање лечења смањују ризик од развоја компликација и доприносе дужем и квалитетнијем животу особа са дијабетесом.

6. Више од половине одраслих особа са дијабетесом нема адекватно лечење

  • Рано откривање дијабетеса само је први корак ка обезбеђивању квалитетне здравствене заштите.
  • Особама са дијагностикованим дијабетесом потребно је обезбедити континуирану и доступну здравствену заштиту, одговарајуће лечење, едукацију и подршку у свакодневном управљању болешћу.

7. Особама са дијабетесом потребна је подршка, а не стигматизација

  • Живот са дијабетесом праћен је различитим изазовима, укључујући стигму и неразумевање околине.
  • Стигма повезана са дијабетесом веома је заступљена и штетна, јер може представљати препреку правовременом откривању и лечењу болести, као и остваривању квалитетног живота. Подизањем свести, информисањем и пружањем подршке могуће је смањити стигматизацију и створити окружење у којем се особе са дијабетесом осећају прихваћено и подржано.

 

Извор: ИЗЈЗ Србије „Др Милан Јовановић Батут“” Svеtsкi dаn diјаbеtеsа – 14. nоvеmbаr 2026. gоdinе „Rеаguј nа vrеmе – sprеči diјаbеtеs, sаčuvај zdrаvljе”; https://www.batut.org.rs/index.php?content=3271 

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs