Обележавање овог датума пружа прилику да се подигне свест о дијабетесу као
глобалном јавном здравственом проблему као и о томе шта је потребно учинити,
колективно и појединачно, за бољу превенцију, дијагнозу и управљање овим
оболењем. Тема овогодишњег Светског дана борбе против дијабетеса односи се на
приступ савременој дијабетолошкој заштити. Она наглашава важност системске бриге
друштва о особама са дијабетесом и подразумева приступ модерним, иновативним
терапијама, технолошким решењима, као и одговарајућу доступност лекара
пацијентима, како би им се омогућио нормалан живот. Ове године је 30 година откако
су 1991. Међународна фондација за дијабетес и Светска здравствена организација
прогласиле Светски дан борбе против дијабетеса, као одговор на све већу забринутост
због ескалације здравствене опасности коју за човечанство представља дијабетес.
Сваке године обележава се Светски дан борбе против дијабетеса 14. новембра, на
рођендан сер Фредерика Бантинга, који је заједно са Чарлсом Бестом 1921. године
открио инсулин. Ове године се обележава и 100 година од проналаска инсулина, једног
од најзначајнијих тренутака у историји медицине, открића које сваког дана значи
живот за милионе људи широм света.
Шећерна болест је један од највећих изазова савременог човечанства и представља
велико оптерећење не само за оболеле особе него и за њихове породице, окружење и
развој заједнице у целини. Дијабетес је хронична болест која се јавља или када
панкреас не производи довољно инсулина или када тело не може ефикасно да користи
инсулин који производи. Инсулин је хормон који регулише шећер у крви.
Временом, дијабетес може оштетити срце, крвне судове, очи, бубреге и нерве. Одрасли
са дијабетесом имају два до три пута повећан ризик од срчаног и можданог удара. У
комбинацији са смањеним протоком крви, неуропатија (оштећење нерава) у стопалима
повећава шансе за чиреве на стопалима, инфекцију и евентуалну потребу за
ампутацијом удова. Дијабетичка ретинопатија је важан узрок слепила и настаје као
резултат дуготрајног акумулираног оштећења малих крвних судова у мрежњачи. Близу
милион људи у свету је слепо због дијабетеса. Дијабетес је међу водећим узроцима
смањења фунције бубрега.
Рана дијагноза се може постићи релативно јефтиним испитивањем шећера у крви.
Лечење дијабетеса укључује исхрану и физичку активност заједно са снижавањем
нивоа глукозе у крви и нивоа других познатих фактора ризика који оштећују крвне
судове. Интервенције које истовремено штеде трошкове и изводљиве су у земљама са
ниским и средњим приходима укључују: контролу глукозе у крви, посебно код
дијабетеса типа 1. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају инсулин, особе са дијабетесом
типа 2 могу се лечити оралним лековима, али такође могу захтевати инсулин; контрола
крвног притиска; и нега стопала (самостална нега пацијената одржавањем хигијене
стопала; ношење одговарајуће обуће; тражење професионалне неге за лечење чира; и
редовни преглед стопала од стране здравствених радника).
Превенција: Једноставне мере промене начина живота показале су се ефикасним у
спречавању или одлагању појаве дијабетеса типа 2. Да би спречили дијабетес типа 2 и
његове компликације, људи треба да: постигну и одржавају здраву телесну тежину;
буду физички активни –најмање 30 минута редовне физичке активности умереног
интензитета. За контролу тежине потребно је више активности; конзумирање здраве
исхране, избегавање шећера и засићених масти; и избегавање употребе дувана –
пушење повећава ризик од дијабетеса и кардиоваскуларних болести.
Током пандемије коронавируса особе са дијабетесом суочавају се са бројним
тешкоћама, а једна од њих је немогућност редовног одласка код лекара. Особе са
дијабетесом су у већем ризику од здравствених компликација услед Covid – 19
пандемије, а подаци на светском нивоу показују да је свака трећа особа преминула
услед коронавируса имала дијабетес.
Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна
федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF) процењују да у 2019.
године у свету од дијабетеса болује 463 милиона људи, а да ће се број оболелих од
дијабетеса до 2045. године повећати на 700 милиона. Иако се највише стопе
инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст броја оболелих очекује
се у земљама у развоју, где спада и наша земља.
Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и
Метохије од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог
становништва.
Извор:World Health Organization;Diabetes; www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/diabetes
Институт за јавно здравље Србије; Инциденција и морталитет од дијабетеса у Србији 2019;
