Међународни дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране
Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се
обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део
националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења
родитеља и уз подршку Министарства здравља. Обележавање овог датума има за циљ
да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка неопходним интервенцијама
које се односе на побољшање лечења, неге, квалитета живота, емоционалних и
социјалних потреба деце оболеле од рака и њихових породица.
Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема
данашњице. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој
популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до
19 година. Последње процене из 2020. године показују да се код више од 413.000 деце
региструје неки облик малигне болести, а да у просеку 328.000 деце у свету изгуби
живот са дијагнозом рака. До 2050. године у свету ће се регистровати укупно 13,7
милиона нових случајева малигних болести код деце, од чега 6,1 милион или 44,9%
деце неће бити дијагностиковано на време. Свеобухватним интервенцијама, које
подразумевају доступност педијатријске онкологије, савремено и правовремено
лечење, могуће је до 2050. године избећи 6,2 милиона смртних случајева од рака код
деце, пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама света.
У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1% свих новооболелих особа
од малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку више од 370 деце
са неком врстом малигнитета, узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у
развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (70,1%) узраста до 15
година. Четири групе болести, укључујући леукемије, туморе мозга, туморе коштано-
зглобног система и лимфоме, чине најчешће малигне болести у детињству. Ове четири
групе чине више од две трећине (71,2%) свих малигнитета у детињству. У просеку
сваке године четрдесет и четворо деце, старости од 0 до 19 година, изгуби битку са
овом болешћу. Најчешћи узрок умирања од рака у детињству су тумори мозга,
леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. Мање од две трећине умрле
деце од рака (63,5 %) било је у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода
од рака у овом узрасту чинили су тумори мозга и леукемије (49,5%). У структури
умирања код деце узраста од 15 до 19 година најчешћи узрок смрти од рака су тумори
коштано-зглобног система и леукемије. Успех лечења и стопа преживљавања деце
оболеле од рака условљени су од региона и степена економске развијености. У
високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим
деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%.
Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу
против рака поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње
код деце која се боре са раком и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом
рака у свету повећа на 60%.
У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења
за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају
за циљ покретање шире друштвене заједнице, кроз акције усмерене на рану
дијагностику, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу
доступност терапије. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и сачувају
милиони дечијих живота током следећих десет година.
У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група,
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је активно укључен у
обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља.
Извор: Институт за јавно здравље Србије; 15. фебруар Међународни дан деце оболеле од рака
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2777