16. октобар – Светски дан хране

Кампања Октобар – месец правилне исхране усмерена је на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ активности у оквиру кампање је информисање најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Остваривање предвиђених активности могуће је комплементарним ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија), друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.

Кључне поруке овогодишње кампање су:

Свеобухватност и заједничко деловање: Иновација није само технологија. Она спаја научна достигнућа са практичним знањем и домишљатошћу пољопривредника, рибара, сточара и шумара. Посебно се наглашава важност укључивања жена, младих, као и инвеститора, доносилаца одлука и предузетника.

Различити облици иновација: Иновације долазе у многим облицима – од дигиталних саветодавних услуга, система података и побољшаних сорти семена, па све до друштвених и организационих модела као што су пољопривредне школе на терену (Farmer Field Schools), задруге и традиционалне праксе очувања земљишта и воде.

Превентивно деловање и отпорност: Иновација такође значи управљање ризиком и деловање пре него што криза наступи. Превентивни и међусекторски приступи јачају отпорност система и спречавају огромне трошкове који настају када се шокови (попут климатских непогода или економских криза) већ догоде.

Крајњи циљ: Заједнички рад на иновацијама води ка стабилнијим, инклузивнијим и отпорнијим системима који могу да прехране данашње становништво, а да притом сачувају ресурсе за будуће генерације.

Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – свако треба да има право на адекватну храну. Људска права као што су право на храну, живот и слободу, рад и образовање призната су Универзалном декларацијом о људским правима и два правно обавезујућа међународна пакта.

„Храна“ је симбол за разноликост, исхрану, приступачност, доступност и безбедност. На нашим трпезама, пољима, пијацама и у рибарским мрежама треба да буде доступна већа разноврсност хране, на добробит свих нас.

У 2026. години свет се суочава са озбиљном несигурношћу у снабдевању храном. Процењује се да око 673 милиона људи у свету гладује, док је, са друге стране, у порасту број гојазних особа и широко распрострањено бацање хране, што указује на систем изван равнотеже.

Преко 2,8 милијарди људи у свету не може да приушти здраву исхрану. Нездрава исхрана је водећи узрок свих облика потхрањености – потхрањености, недостатака микронутријената, као и гојазности, који сада постоје у већини земаља, прелазећи социоекономске границе. Ипак, данас превише људи пати од глади и не може себи да приушти здраву исхрану. Најугроженије групе становништва често су приморане да се ослањају на основне или јефтиније намирнице које могу бити нездраве, док други пате од недоступности свеже или разноврсне хране, немају информације које су им потребне да изаберу здраву исхрану или се једноставно одлучују за практичност.

Глад и неухрањеност додатно погоршавају дуготрајне или продужене кризе које су вођене комбинацијом сукоба, екстремних временских прилика и економских шокова. Пољопривредно-прехрамбени системи, као целина, подложни су катастрофама и кризама, посебно утицајима климатских промена, али истовремено стварају загађење, деградирају земљиште, воду и ваздух и доприносе емисији гасова стаклене баште и губитку биодиверзитета. Трансформацијом пољопривредно-прехрамбених система постоји велики потенцијал за ублажавање климатских промена и подржавање мирних, отпорних и инклузивних средстава за живот за све.

Кључне чињенице и изазови

• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце има недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља света 135 милиона људи гладовало је због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.

Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.

Подржите биолошку разноврсност
Подржите органску пољопривреду, заштиту усева од штеточина, обнову рибарства и очување екосистема.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

Одржавајте хигијену

Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.

Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.

Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.

Заштитите намирнице од инсеката и глодара

Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело и даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

Одвојте свеже од куваног

Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.

За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.

Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.

Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови, као и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

Кувајте довољно дуго

Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.

Пустите да супа и чорба ври неколико минута како бисте били сигурни да је температура премашила 70 °Ц. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.

Раније припремљену храну прокувајте пре употребе

Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Кување на температури преко 70 °Ц чини храну безбеднијом за употребу.

Чувајте храну на безбедним температурама

Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.

Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно на температури до 5 °Ц).

Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда их отапајте на собној температури.

Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су температуре испод 5 °Ц или изнад 60 °Ц, размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

Користите исправну воду и свеже намирнице

Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће и припрему хране.

Бирајте свеже намирнице.

Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.

Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.

Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањују ризик од заразе.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

Не бацајте храну – смањите отпад од хране

Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искористите за прављење компоста.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, са мрежом окружних института и завода за јавно здравље, и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на едукацију најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа, са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему значаја правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.