Светски дан борбе против хипертензије је глобална иницијатива усмерена на подизање свести јавности о опасностима високог крвног притиска, као и на промоцију значаја његовог редовног праћења и здравих стилова живота.
Ове године, 17. маја 2025. године, обележава се 20. годишњица Светског дана борбе против хипертензије под слоганом: „Прецизно мерите крвни притисак, контролишите га, живите дуже!“
Као водећи фактор ризика за срчана обољења и мождани удар, хипертензија погађа више од милијарду људи широм света — од којих многи нису ни свесни да је имају. Процењује се да 33 % одрасле популације узраста од 30 до 79 година има хипертензију, а да је преваленција већа код мушкараца (34 %) него код жена (32 %).
У Републици Србији, према последњим званичним подацима, од повишеног крвног притиска болује 46,8 % становништва, док само 33,9 % има постављену дијагнозу и узима прописану терапију.
Овако висок број оболелих повезан је са дуготрајним изложеностима стресу, али и са исхраном богатом масноћама и сољу, пушењем и физичком неактивношћу — што су навике великог броја људи.
Иако се проблем повишеног крвног притиска раније углавном везивао за старију популацију, забрињавајуће је што све више младих особа има хипертензију.
Нормална вредност крвног притиска је 120/80 mmHg. Особе са повишеним артеријским притиском често немају симптоме, због чега се хипертензија назива и „тихим убицом“.
Код неких људи јављају се неспецифични симптоми, као што су:
-
главобоља (потиљачна, темена или чеона),
-
светлуцање пред очима,
-
зујање у ушима,
-
вртоглавица,
-
нестабилност при ходу,
-
осећај притиска у грудима (осећај терета у средогруђу).
Терапија артеријске хипертензије може бити нефармаколошка и фармаколошка.
Нефармаколошке мере обухватају:
-
исхрану са смањеним уносом соли,
-
умерен унос алкохола (до једно пиће дневно за жене, два за мушкарце),
-
редовну умерену физичку активност (30–60 минута дневно),
-
редовне оброке у циљу превенције гојазности,
-
престанак пушења.
Ако ове мере нису довољне, у терапију се укључују лекови — фармаколошка терапија.
Скрининг артеријске хипертензије и едукација о здравим стиловима живота, уз смањење уноса соли у исхрани, могу значајно смањити ризик од можданог удара, кардиоваскуларних болести и болести бубрега у заједницама широм света.
Ова чињеница треба да пошаље јасну поруку здравственим радницима да своје напоре и деловање усмере на примарну превенцију, односно на оне групе становништва које још увек имају могућност да промене своје навике и тако минимизирају ризик од настанка хипертензије и њених озбиљних последица.
Извор:
World hypertension league;https://www.whleague.org/about-us/world-hypertension-day
Удружење за хипертензију Србије; Хипертензија у Србији; https://www.uhsrb.rs/hipertenzija-u-srbiji/
