Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу
физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају
људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и
максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани
напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који
желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), преко 55% светске
популације већ живи у градовима, док су очекивања да ће до 2050. године тај удео
порасти на 68%. Градови, као места највеће концентрације становништва носиће и
највећи део других социјалних активности, што даје могућност да се њихова будућност
планира и обликује према изазовима за које се очекује да ће преовладавати у времену
које долази. Урбана подручја пружају велике могућности појединцима и породицама
да напредују кроз доступне системе образовања, културе, спортске инфраструктуре,
система социјалне подршке, кроз веће могућности за запослење и значајније доступан
систем здравствене заштите у односу на рурална подручја. Градови су мотори
економског просперитета сваке државе, али истовремено локација највећег богатства у
земљи на једној страни док на другој страни представљају дом екстремног сиромаштва
и последично лошег здравља. Градови су често и нездрава места за живот, које
карактерише пренасељеност, густ саобраћај, загађење, бука, епидемије, високе стопе
криминала и насиља, социјална изолација за старије особе, младе породице, мигранте,
бескућнике, сексуалне раднике и све друге ”невидљиве” становнике градова.
Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град? Светска
здравствена организација (СЗО) наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи
један здрав град:
чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
снажна заједница, у којој се негују односи међусобног уважавања и подршке
висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења
одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање,
приходи итд.) за све становнике града
доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке
понуде контаката, интеракције и комуникације
разноврсна, витална и иновативна економија
повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и
са другим заједницама и појединцима
доступна и квалитетна здравствена заштита
добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности
показатеља обољевања)