21. март – Светски дан особа са Дауновим синдромом

Светски дан особа са Дауновим синдромом се обележава у циљу пружања подршке особама са Дауновим синдромом и побољшањa њиховог положаја и квалитета живота.Тема овогодишњег обележавања овог датума носи назив: “Са нама не за нас” истичући да особе са инвалидитетом имају право на правичан третман и исте могућности као и сви остали. Генерална скупштина УН је одредила 21. март као Светски дан обележавања особа са Дауновим синдромом јер је у основи те болести присутност 3 уместо 2 хромозома, на 21. хромозомском пару па се зато Даунов синдром назива још и Тризомија 21. Назив Даун потиче од имена енглеског лекара Лангдона Дауна, који је 1866. године први описао синдром на свом детету, а тек 1959. је установљено да је узрок овог синдрома тризомија.

Специфичне физичке одлике детета са Дауновим синдромом су косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, улегнута база носа, мала уста, широке шаке и кратки прсти. Код ове деце је уочљива хипотонија мишића, као и хиперфлексибилност зглобова. Важно је напоменути да поред описаних и уочљивих физичких карактеристика на основу којих се може посумњати на Даунов синдром, коначна дијагноза мора да се заснива на анализи кариотипа ћелија.

Најчешће се наводи да старост мајке представља узрочник јављања описаних хромозомских аберација. Према новијим истраживањима, 20-30% деце са Дауновим синдромом рађају жене старије од 35 година, што не значи да и родитељи млађе животне доби не могу бити под ризиком. Највећи ризик је повезан са трудницама које имају преко 45 година.

У 95-97 одсто случајева Даунов синдром није наследна болест и јавља се у свим расама и економским групацијама. У просеку се једно од 1.000 деце рађа са овим синдромом широм света.Степен тешкоћа са којима се сусрећу особе са овим синдромом варира, али у сваком случају подразумева интелектуалне потешкоће ( просечан IQ је између 25 и 80), отежано учење, кашњење у развоју, могуће здравствене проблеме као и карактеристичан физички изглед.

Године 1929. дужина живота особа са Дауновим синдромом износила је 9 година. Данас захваљујући благовременој дијагностици и лечењу природних аномалија њихов животни век је продужен на 50 година и дуже.

Начин на који је дете прихваћено у породичном кругу позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вештина и успешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга.

 

 

Извор: World Down Syndrome day; https://www.worlddownsyndromeday.org/with-us-not-for-us

Copyright © Завод за јавно здравље

tik tok logo sm

Завод за јавно здравље – Шабац
Адреса: Јована Цвијића 1
Тел. 015/ 300-550

ПИБ: 1000-82-545
kabinet@zjz.org.rs