Међународни дан биолошке разноврсности обележава се сваке године 22. маја, у знак сећања на усвајање текста Конвенције о биолошкој разноврсности 22. маја 1992. године. Овај дан, који је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација, пружа прилику за подстицање шире подршке спровођењу Конвенције, њених протокола и повезаних оквира за деловање.
Циљ обележавања Међународног дана биолошке разноврсности је подизање свести јавности и унапређење разумевања значаја очувања биолошке разноврсности, као и указивање на неопходност заустављања смањења броја биљних и животињских врста. Према подацима Програма Уједињених нација за развој, услед негативног утицаја човека на животну средину, у свету годишње нестане око 27.000 врста, односно 74 врсте дневно, док је стопа изумирања приближно 1.000 пута већа од природне, еволуционе стопе. Стручњаци упозоравају да би, уколико се овај тренд настави, у наредних 30 година могло нестати око 48% светске флоре и 25–35% кичмењачке фауне, што се може упоредити са катастрофом која се догодила пре 65 милиона година, када су нестали диносауруси.
Светска унија за заштиту природе наводи да је угрожено 21% свих познатих врста сисара, 30% водоземаца, 12% птица, 28% гмизаваца, 37% риба, 70% биљака и 35% бескичмењака.
Овогодишња тема гласи: „Делујући локално за глобални утицај“ и представља позив свима да предузмемо конкретне кораке како бисмо зауставили и преокренули губитак биодиверзитета.
Биолошка разноврсност, односно биодиверзитет, представља свеукупну разноликост живота на Земљи и природне обрасце које она формира. Данашњи биодиверзитет резултат је милијарди година еволуције, обликоване природним процесима, али и све израженијим утицајем човека. Он представља мрежу живота чији смо саставни део и од које у потпуности зависимо.
Биодиверзитет обухвата разноврсност биљака, животиња и микроорганизама. До сада је идентификовано око 1,75 милиона врста, углавном малих организама попут инсеката, док научници процењују да стварни број врста износи око 13 милиона, уз велика одступања у проценама.
Још један важан аспект биодиверзитета је разноврсност екосистема – пустиња, шума, мочвара, планина, језера, река и пољопривредних подручја. У сваком од ових екосистема, жива бића, укључујући и човека, формирају заједнице узајамно повезане међусобно и са ваздухом, водом и земљиштем.
Управо ова повезаност живих организама и њиховог окружења чини Земљу јединствено погодним местом за живот. Биодиверзитет обезбеђује бројне користи и услуге неопходне за опстанак људи.
На Самиту о Земљи 1992. године у Рио де Жанеиру, светски лидери су усвојили свеобухватну стратегију одрживог развоја – задовољавање садашњих потреба уз очување услова за живот будућих генерација. Један од кључних споразума била је Конвенција о биолошкој разноврсности, која поставља три основна циља:
- очување биолошке разноврсности
- одрживо коришћење њених компоненти
- праведну и равноправну расподелу користи од генетичких ресурса
Извор: The Convention on Biological Diversity https://www.cbd.int/convention/guide/default.shtml
