Међународни дан пажње посвећене муцању и говорним манама обележава се 22. октобра. На овај начин настоји се да се јавности приближи и појасни проблем муцања и осталих говорних мана. Овај дан представља прилику да се пажња усмери на сложен поремећај који погађа око 70 милиона људи широм света.
Циљ обележавања је подизање свести о томе да се особе које муцају или имају говорну ману не смеју омаловажавати, јер за њих то не представља само поремећај говорне динамике, већ и извор бројних негативних осећаја у говорним ситуацијама.
Муцање је поремећај говора у којем је нормалан ток говора прекинут честим понављањем или продужавањем говорних звукова, слогова или речи, или пак немогућношћу да се започне изговарање речи. Овај поремећај може да погоди особе свих узраста, али се најчешће јавља код деце узраста између друге и шесте године. Дечаци муцају чешће него девојчице. Већина деце ипак прерасте муцање, те се процењује да мање од један одсто одраслих особа муца.
Пет митова о муцању
1. Особе које муцају нису интелигентне
Нетачно. Особе које муцају постижу успех у свим областима — међу њима су научници, писци, академици и јавне личности.
2. Муцање је навика
Муцање није навика, већ неуролошки поремећај. Иако многи који муцају желе да престану, то не зависи од њихове воље.
3. „Успори, дубоко удахни“
Иако се често саветује, ово не помаже увек. Људи који муцају тачно знају шта желе да кажу, али због муцања не могу то лако да изговоре.
4. Особе које муцају не могу имати говорничке каријере
Супротно популарном веровању, многи људи који муцају успешно раде на пословима који захтевају опсежну комуникацију.
5. Муцање је последица лошег родитељства
Муцање није кривица родитеља. Иако стресне ситуације у детињству могу утицати на појаву или појачавање симптома, узрок није васпитање.
Извор: International Stuttering Awareness Day (ISAD);https://isad.live/
