Светски дан контрацепције обележава се 26. септембра са циљем да се нагласи важност одговорног сексуалног понашања и примене различитих метода контрацепције, како би се свима, а посебно младима, омогућио слободан избор у вези са репродуктивним здрављем.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да самостално одлучују о жељеном броју деце, као и о времену и размаку између трудноћа, што се остварује применом метода контрацепције и лечењем неплодности. Приступ информацијама и услугама из ове области представља фундаментално људско право и један је од кључних предуслова за очување и унапређење репродуктивног здравља.
Глобално се процењује да 874 милиона жена у репродуктивном добу користи савремене, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције, чиме се број корисница савремених метода готово удвостручио у односу на 1990. годину. Данас савремене методе користи око 77–78% жена које желе да одложе или избегну трудноћу, што указује на благо, али континуирано повећање обухвата. Ипак, око 164 милиона жена и даље не користи никакву методу контрацепције, иако жели да планира породицу. Употреба контрацепције најзаступљенија је међу женама узраста од 25 до 44 године, док се младе жене млађе од 25 година и даље суочавају са највећим препрекама у приступу овим услугама.
Упркос оствареном напретку, многи људи се и даље сусрећу са изазовима у приступу услугама планирања породице. Они се најчешће огледају у недовољном нивоу здравствене писмености и ослањању на непроверене изворе информација са интернета и друштвених мрежа, што код младих често ствара погрешне представе и неоправдан страх од савремених метода контрацепције. Поред тога, значајну баријеру представљају дубоко укорењене друштвене предрасуде и традиционални обрасци, због којих се о овим темама и даље недовољно отворено разговара, док се целокупна одговорност за планирање породице неоправдано препушта искључиво женама.
Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (интраутерине улошке са бакром и интраутерине системе са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (мушке и женске кондоме, дијафрагме и цервикалне капе), спермициде, вољну стерилизацију жена и мушкараца и хитну контрацепцију. Традиционалне методе контрацепције су апстиненција, методе засноване на одређивању периода такозваних плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
Према подацима последњег Истраживања здравља становништва Србије, приближно две петине сексуално активних жена старости од 15 до 49 година (40,4%) користи неку од савремених метода контрацепције. Ови начини заштите мање су заступљени код жена са нижим нивоом образовања, као и у социјално угроженијим домаћинствима. Међу женама у овој старосној групи које су у браку или ванбрачној заједници, проценат корисница савремене контрацепције нешто је нижи и износи 34,8%. Истовремено, традиционалним методама заштите прибегава 17,1% жена истог узраста.
Са друге стране, међу младима је и даље присутно ризично сексуално понашање. Према резултатима последњег истраживања о понашању у вези са здрављем ученика школског узраста у Србији, нешто мање од две трећине ученика првог разреда средњих школа који су имали сексуално искуство користило је кондом приликом последњег сексуалног односа (64,5%), док је 13,2% као вид заштите тада користило контрацептивне пилуле.
У Србији се, уз ниску употребу савремене контрацепције, бележи и тренд одлагања рађања. Просечна старост мајке при рођењу првог детета у 2024. години износила је 29,1 годину. Слични трендови присутни су и у Европској унији, где је просечна старост мајке при рођењу првог детета у 2024. години износила 29,9 година. Ови демографски и социјални трендови указују на потребу за бољом едукацијом о фертилитету, очувању репродуктивног здравља и усклађивању професионалног и породичног живота.
Кључну улогу у превенцији, саветовању и пружању тачних информација има здравствено-васпитни рад који спроводи изабрани гинеколог у дому здравља. Редовни превентивни прегледи и отворен разговор са изабраним лекаром представљају најбољи начин за стицање поузданих информација, разбијање предрасуда и одговорно очување репродуктивног здравља.
