Светски борбе против можданог удара обележава се 29. октобра, на датум који je
установила Светска организација за мождани удар (World Stroke Оrganization WSO)
2006. године. Обележавање овог датума је прилика да се подигне свест о озбиљној
природи ове болести и говори нам о начинима којима можемо смањити терет који носи
са собом мождани удара кроз бољу свест јавности о факторима ризика и знацима овог
стања. То је, такође, прилика да се заговарају акције доносилаца одлука на глобалном,
регионалном и националном нивоу које су од суштинског значаја за побољшање
превенције можданог удара, приступa акутном лечењу и прижању подршке
преживелима и неговатељима.
Светска организација за мождани удар наводи да ће свака четврта одрасла особа
доживети мождани удар током свог живот. Мождани удар је стање у коме је
поремећено снабдевање мозга крвљу, што доводи до својеврсног „гладовања“ мозга за
кисеоником, оштећења мозга и губитка функције. Најчешће је узрокован угрушком у
артерији која снабдева мозак крвљу (стање познато као исхемија). Такође, може бити
узрокован крварењем, када пукнути суд доводи до крварења у мозгу. Мождани удар
може изазвати трајно оштећење, укључујући делимичну парализу и оштећење говора,
разумевања и памћења. Обим и локација оштећења одређују тежину можданог удара,
која може бити од минималног до тешког.
Један од главних процеса болести који доводе до можданог удара је атеросклероза.
Инциденција можданог удара значајно се повећава са годинама. Постоје многи други
фактори ризика, укључујући употребу дувана, физичку неактивност, неправилну
исхрану, штетну употребу алкохола, хипертензију, атријалну фибрилацију, повишен
ниво липида у крви, гојазност, мушки пол, генетску предиспозицију и психолошке
факторе. Разликујемо неколико врста можданог удара: исхемијски мождани удар (око
85% свих случајева), који настаје услед зачепљења крвних судова у одређеном делу
мозга тромбом и хеморагични мождани удар, код кога долази до оштећења мозга услед
крварења. у мозгу. Понекад се пре можданог удара могу појавити симптоми слични
можданом удару, који нестају након 24 сата без остављања трајних оштећења. Ово
стање се назива TIA (transient ischemic attack) и представља знак упозорења да особа
може имати мождани удар. Симптоми можданог удара зависе од положаја захваћеног
крвног суда у мозгу, а најчешћи су конфузија или нагла промена стања свести,
утрнулост (парализа), слабост или утрнулост једне стране тела, отежано или
немогућност говора, изненадна јака главобоља, губитак вида, "двоструке слике",
губитак равнотеже или вртоглавица.
Мождани удар је један од главних узрока преране смртности, а такође је и водећи
узрок трајног инвалидитета. Велики број људи који преживе мождани удар (око 30%)
захтева помоћ других у свакодневним активностима. Све ово чини мождани удар
једном од најскупљих болести. Последњих деценија, након покретања превентивних
кампања, у развијеним земљама је забележен пад, како у броју новооболелих, тако и у
морталитету од можданог удара. С друге стране, у земљама у развоју и неразвијеним,
морбидитет и морталитет од можданог удара у сталном су порасту. Лечење можданог
удара састоји се првенствено од специфичног фармаколошког третмана, али је
подједнако важан и део који обухвата физичку рехабилитацију, чији је основни циљ
рехабилитација и смањење последица преживљеног можданог удара.
Мождани удар је и даље један од најчешћих узрока смрти, а шансе за преживљавање се
значајно повећавају ако се примени специфична терапија (тромболиза), због чега је
неопходно да се пацијенти одмах јаве лекару у року од неколико сати од појаве.
симптома. Особе које су преживеле мождани удар имају висок ризик за појаву новог
можданог удара, посебно у току првог месеца када је тај ризик највећи.
Мождани удар се може успешно спречити, регулацијом артеријског крвног притиска,
регулисањем нивоа шећера (нарочито важно за особе са дијабетесом), регулисањем
поремећаја срчаног ритма и променом нездравих навика (пре свега престанком
конзумирања дувана). Исте мере се препоручују и за преживеле од можданог удара
како би се смањио ризик од понављања можданог удара.
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА:
F – Face – Лице:
Замолите особу да Вам се насмеје. Да ли примећујете да једна страна лица пада?
A – Arm – Рука:
Замолите особу да подигне обе руке. Да ли може обе да држи подигнуте, или једна
пада?
S–Speech – Говор:
Замолите особу да понови једноставне фразе. Да ли је говор отежан или звучи чудно?
T – Time – Време:
Уколико приметите било који од ових симптома, одмах позовите 194!
Извор:World Stroke Organization; https://www.world-stroke.org/world-stroke-day-campaign/about-stroke/impact-of-stroke
