Поводом 29. септембра – Светског дана срца, Завод за јавно здравље Шабац у сарадњи са Домом здравља Шабац реализовао је заједничку јавноздравствену акцију усмерену на превенцију кардиоваскуларних болести и промоцију здравих стилова живота.
Акција је одржана у Здравственој станици у месту Заблаће, где су становници могли да ураде ЕКГ, измере крвни притисак и ниво шећера у крви, као и да разговарају са лекарима и здравственим радницима о здравој исхрани, значају редовне физичке активности, престанку пушења и начинима управљања стресом. Том приликом подељен је и здравствено-промотивни материјал на тему значаја очувања здравља.
Циљ ове акције био је да се становницима приближи значај превенције као најефикаснијег начина очувања здравља, али и да се истакне да су свакодневне здраве навике кључне за дуг и квалитетан живот.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а покреће га Светска федерација за срце, са циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ). Кроз глобалну кампању, Федерација уједињује људе у борби против оптерећења које ове болести доносе, подстиче здравији начин живота и покреће међународне акције за очување здравља срца.
Ове године, Светски дан срца обележен је под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, са циљем да се повећа свест о значају здравља срца и подсети да не треба занемаривати упозоравајуће сигнале организма, већ дати приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији. На тај начин могуће је спречити превремене смртне исходе изазване болестима срца и крвних судова.
Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смртних случајева од КВБ може спречити контролом главних фактора ризика: пушења, неправилне исхране и физичке неактивности.
Према подацима за 2023. годину, од болести срца и крвних судова у Србији је умрло 48.277 особа (22.422 мушкарца и 25.855 жена). Са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, оне представљају водећи узрок умирања у нашој земљи.
У структури смртности од КВБ, водеће место заузимају остале болести срца и крвних судова (37,1%), затим исхемијске и цереброваскуларне болести (35,0%), док су хипертензивне болести на трећем месту (22,4%).
Већина КВБ настаје услед фактора ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати: повишен крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност и гојазност, пушење, физичка неактивност и шећерна болест. Ипак, постоје и фактори ризика који се не могу контролисати. Најзначајнији међу факторима ризика, који су одговорни за смртност од КВБ на глобалном нивоу, су: повишен крвни притисак (13% смртних случајева), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
