Четврти новембар, Светски дан климатских промена, подсећа нас да је борба против овог глобалног изазова постала апсолутни приоритет и хитан позив на деловање.
Кроз потписивање Декларације о Зеленој агенди, наша земља је преузела обавезу да до 2030. године смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за 33,3% (у односу на 1990), усмеравајући снаге ка бољој енергетској ефикасности, чистијем саобраћају, смањењу загађења и развоју циркуларне економије.
На удару климатских промена налазе се Република Србија и читав регион Југоисточне Европе. Подаци показују да су температуре од 1960. до 2012. године расле просечно за 0,3°C по декади, док нам пројекције до краја века доносе скок температуре између 3,2 и 4°C, уз пад количине падавина и до 20%. Екстремне временске појаве су све учесталије, а најтеже последице трпе пољопривреда, водни ресурси, шумарство, биодиверзитет, али и здравље људи. Од 2000. године овамо, разорне суше (попут оне из 2012) и поплаве (попут оних из 2014) донеле су Србији материјалне губитке веће од 5 милијарди евра, одневши и људске животе.
Климатске промене директно угрожавају здравље сваког од нас:
-Топлотни удари и високе температуре додатно оптерећују рад кардиоваскуларног система.
-Лошији квалитет ваздуха подстиче развој и ширење респираторних тегоба.
-Нестабилни услови угрожавају ланце снабдевања храном и резерве безбедне пијаће воде.
Велику моћ у рукама имамо и ми сами кроз мале промене у навикама на које можемо да утичемо као што су:
-Бирати пешачење, вожњу бицикла или јавни превоз уместо аутомобила и на тај начин директно утицати на смањење загађење ваздуха.
-Примењивати одрживију исхрану и штедљива решења у свом дому.
-Усвојити навике рециклаже и свести употребу једнократне пластике на минимум.
Бринући о планети, директно чувамо и сопствено здравље.
