Сваке године 5. јун се обележава као Светски дан заштите животне средине и представља највећи међународни догађај фокусиран на животну средину у координацији Програма УН за животну средину (UNEP). Ове године тема обележавања носи нази „Победимо загађење пластиком“ (Beat plastik pollution) са фокусом на окончање загађења пластиком у свету а Република Кореја биће домаћин глобалне прославе. Светски дан заштите животне средине 2025. позива на колективну акцију у борби против загађења пластиком. Ово загађење повећава смртоносне последице троструке планетарне кризе: кризе климатских промена, кризе природе, земљишта, губитка биодиверзитета и кризе загађења и отпада. Процењује се да се глобално 11 милиона тона пластичног отпада сваке године доспева у водене екосистеме, док се микропластика акумулира у земљишту из канализације и депонија, због употребе пластике у пољопривредним производима. Годишњи друштвени и еколошки трошкови загађења пластиком крећу се између 300 и 600 милијарди америчких долара.
Иако је загађење пластиком велики проблем, оно је такође један од најпоправљивијих данашњих еколошких изазова, са очигледним решењима која су на дохват руке.
Решења су доступна и долазе са неоспорним користима:
-Награде за решавање загађења пластиком су велике: чистији океани и земљишта, здравији људи и екосистеми, већа отпорност на климатске промене и јаче економије.
-Циркуларна економија за пластику нуди одрживи пут напред. То значи да морамо преиспитати како дизајнирамо, производимо, користимо и поново користимо пластику. -Производи морају бити дизајнирани да се користе више пута и да се рециклирају на крају свог животног века. Ова промена мора да укључи све заинтересоване стране у ланцу вредности пластике.
-Праведна транзиција је кључна за заштиту средстава за живот сакупљача отпада и погођених заједница, осигуравајући социјалну равноправност и не остављајући никога иза себе.
ЧИЊЕНИЦЕ И БРОЈКЕ
- Глобална потрошња и производња
Очекује се да ће свет 2025. године потрошити 516 милиона тона пластике. До 2060. године, прогнозира се да ће годишња глобална потрошња пластике достићи преко 1,2 милијарде тона.
- Утицај на животну средину
Загађење пластиком је присутно свуда, од Маријанског рова (најдубља тачка океана) до Монт Евереста (највиши планински врх).
Процењује се да 11 милиона тона пластике сваке године процури у водене екосистеме. Око 13 милиона тона пластике се годишње акумулира у земљишту.
- Утицај на здравље
Пластика се разлаже на микропластику и нанопластику, које могу ући у ланац исхране и изазвати негативне последице по здравље.
Микропластика је пронађена у људским артеријама, плућима, мозгу – па чак и у мајчином млеку.
- Само рециклирање није довољно
Процењује се да је само 21% пластике данас економски рециклабилно, што значи да је вредност рециклираног материјала довољно висока да покрије трошкове сакупљања, сортирања и обраде. Само 9% све произведене пластике се заправо рециклира широм света.
- Циркуларна економија за пластику као пут напред
Свеобухватни приступ циркуларној економији могао би смањити количину пластике која улази у наш океан за преко 80% и уштедети владама 70 милијарди америчких долара између 2021. и 2040. године.
Будућност без пластичног отпада зависи од нас и почиње данас.
Извор: UN enviromment programme; https://www.unep.org/ietc/news/blogpost/5-june-world-environment-day-2025-beatplasticpollution#:~:text=World%20Environment%20Day%20in%202025,An%20error%20occurred.
WorldEnvironmentDay; https://www.worldenvironmentday.global/
