Жене у менопаузи посебно су изложене ризику од остеопорозе – болести која тихо напредује и најчешће се открива тек након прелома. Смањен ниво естрогена у овом периоду живота убрзава губитак коштане масе, због чега је превенција од кључног значаја.
Остеопороза је први пут описана 1830. године од стране француског патолога Лобштајна, који је промене на костима код старих људи назвао „рупе у костима“. Специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, МСц. др Бранко М. Вујковић, истиче да је ово обољење од тада све више проучавано, али да је прави напредак у дијагностици и лечењу остварен тек у другој половини 20. века.
– Од када је први пут идентификована до данас не разликују се много основни постулати лечења. Пре свега то је промена начина живота, више боравка на сунцу ради синтезе витамина Д, умерена физичка активност која стимулише јачање костију и исхрана богата калцијумом. За теже пацијенте који су имали преломе као последицу остеопорозе тада је саветован искључиво одмор, што је временом промењено. Револуција у дијагностици и терапији остеопорозе почиње тек крајем 20. века када је развијен први ДЕКСА скенер намењен за мерење густине костију. Практично, радиолошком методом дијагностикују се вредности густине костију најчешће на пршљеновима слабинског дела кичменог стуба и на куку. То је омогућило и праћење лечења, као и динамику лечења – наводи др Вујковић.
Наш саговорник истиче разлику између остеопеније и остеопорозе. Остеопенија је почетни степен болести, када смањење коштане густине још није довољно изражено да би се говорило о остеопорози.
– Добра ствар је да се густина костију може поправити. Кост расте тамо где је изложена притиску, што значи да физичка активност има огроман значај. Због тога се програми физичке активности у остеопорози ослањају на вертикално оптерећење костију, односно све физичке активности које подразумевају притисак на кости. Наравно, то мора да се дозира у односу на степен смањења густине костију. Корисни су шетња узбрдо, уз степенице, пливање. Физичка активност је и превенција и начин лечења. Поред рекреативних активности ту су и класичне вежбе за јачање мишића, а јако важне су и вежбе за побољшање равнотеже, јер сваки пад уколико се има остеопороза повећава шансу за прелом неке кости – наводи др Вујковић.
Као један од првих симптома који може указати на постојање болести, издваја бол у леђима. Жене овај симптом често повезују са другим разлозима.
– Многе жене у менопаузи јављају да имају хроничан бол у леђима. Тај бол може бити последица слегања пршљенова, што је у суштини врста прелома, али без дислокације, па често прође непримећено. Зато је обавезан део прегледа код новонасталог бола који дуже траје, као и код хроничног бола код жена, да се уради рендген. Бол и прелом се не могу излечити адекватно ако се не лечи остеопороза.
Када је реч о факторима ризика, др Вујковић наводи више њих. Одређену улогу игра наследни фактор, али и бројни фактори на које се може утицати.
– Наследни фактори свакако имају своју улогу. Уколико је мајка имала остеопорозу, повећан је ризик да ће и ћерка имати. Али не мање значајан је и стил живота. Недовољна физичка активност, неправилна исхрана, гојазност, али и изразита мршавост, пушење, алкохол, као и продужена терапија кортикостероидима – све то доприноси развоју остеопорозе. Посебно је значајан период менопаузе, јер се смањењем нивоа естрогена губитак коштане масе убрзава. Код жена које уђу у рану менопаузу ризик је још већи. Иако жене код којих је вештачки изазвана менопауза добијају суплементацију која надокнађује мањак естрогена, у значајно већем су ризику за настанак остеопорозе. Наша препорука је обавезно један скрининг преглед коштаног система годишње – каже др Вујковић.
Лечење је увек комбинација више мера. Поред лекова који се користе у терапији, изузетно је важно да жена буде физички активна, да уноси довољно калцијума и витамина Д, као и да редовно иде на контроле. Веома је важно да се не чека први прелом, него да се густина костију мери превентивно.
– Људи често мисле да ако имају бол не треба да се крећу. Напротив, управо је супротно. Најбоља превенција је да жена буде физички активна. Уколико крену болови у менопаузи, да не мисле да је реума, поготову ако не пролази од лекова или крема намењених томе. Обично буде бол у леђима који не може потпуно да се елиминише лековима. Тада треба да се уради преглед да се види да ли постоји смањење коштане густине, а онда и лабораторијска дијагностика која подразумева мерење електролита, калцијума, фосфора из крви и активног витамина Д, да би се видело да ли треба да се крене са суплементацијом – наводи др Вујковић.
Процењује се да око 400.000 жена у Србији болује од остеопорозе, али само једна од пет има постављену дијагнозу, а да само 30 одсто њих има адекватно лечење. То значи да велики број жена живи са овом болешћу, а да није ни свестан.
– Најчешће се дијагноза постави тек када се догоди прелом, а то је већ касно. Уверен сам да већина прелома, пре свега кука, а онда и ручног зглоба код жена, у позадини има неки ниво остеопорозе. Зато је скрининг најважнији. Једном годишње свака жена у менопаузи требало би да уради мерење густине костију, јер је то једини поуздан начин да се открије болест на време – закључује др Бранко М. Вујковић.
Извор: Глас Подирња
