На инцијативу Светске здравствене организације из 1994. године, сваки 21.септембар
обележава се као Светски дан борбе против Алцхајмерове болести. Циљ обележавања
овог датума јесте скретање пажње јавности на значај Алцхајмерове болести, потешкоће
и изазове у дијагностици и лечењу, као и потребе и проблеме са којима се оболели и
њихове породице свакодневно сусрећу.Године 2012, Светска здравствена организација
(СЗО) је ову болест прогласила за јавно здравствени проблем и као приоритет јавног
здравља.. Процењује се да данас има преко 55 милиона људи који живе са овом
дијагнозом у свету, од којих у Србији више од 140,000 а за нешто више од пет година
ова цифра ће се повећати на 78 милиона на глобалном нивоу. У Србији, овај датум се
обележава од 2012. године.
Глобално, 75% оних који живе са деменцијом остаје недијагностиковано. Низак ниво
свести, трајна стигма, дезинформације и дискриминација ометају напоре за решавање
овог стања, што значи да многи игноришу знаке упозорења о болести. Алцхајмерова
болест, као најчешћи облик деменције, углавном погађа људе старије од 65 година. С
годинама ризик расте па је, после 85 године развој овог обољења могућ код сваке друге
особе. Деменција је и седми водећи узрок смртности на глобалном нивоу.
Постоји 10 упозоравајућих знакова и симптома ове болести које уколико се примете
неопходно је да се особа јави лекару. Један од најчешћих знакова Алцхајмерове
болести, посебно у раној фази, јесте заборављање недавно научених информација.
заборављање важних датума или догађаја, постављање истих питања изнова и изнова и
све већу потребу да се ослањају на помагала за памћење (нпр. подсетнике или
електронске уређаје) или чланове породице за ствари које су раније сами обављали,
проблеми у планирању или решавању проблема,тешкоће у обављању познатих
задатака, проблеми са разумевањем визуелних слика и просторних односа, нови
проблеми са речима у говору или писању, губљење ствари и губитак способности
враћања на претходно стање, смањена или лоша процена при доношењу одлука,
промене расположења и личности, збуњеност око дана у недељи, али касније схватање,
повлачење са посла или друштвених активности.
Уз благовремену дијагнозу, људи могу приступити постдијагностичкој подршци како
би им се омогућило да живе дуже самостално, квалитетније и достојанственије.
Превенција Алцхајмерове болести се не заснива на једној ствари већ на комбинацији
здравих навика које чувају мозак и тело.Што се здраве навике раније усвоје веће су
шансе да се ризик од појаве ове болести смањи.Брига о менталном здрављу треба да
постане приоритет већ у средњем животном добу а не тек у старости.
Извор: Alzheimer Associacion; https://www.alz.org/alzheimers-dementia/diagnosis/life-after-diagnosis
Српско Удружење за Алцхајмерову болест; https://www.alchajmer.rs/svetski-dan-borbe-protiv-alchajmerove-bolesti-2024/
