У децембру 2011. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. март Светским даном Дауновог синдрома (A/RES/66/149), са циљем подизања свести о правима и достојанству особа са Дауновим синдромом, промоције њихове инклузије у друштву и разбијања стереотипа и предрасуда.
Даунов синдром настаје када појединац има додатну делимичну или целу копију хромозома 21, а узрок његовог настанка још увек није у потпуности познат. Јавља се у свим регионима света и обично утиче на стилове учења, физичке карактеристике и здравље. Процењена учесталост Дауновог синдрома износи између 1 на 1.000 и 1 на 1.100 живорођене деце широм света. Сваке године се приближно 3.000 до 5.000 деце роди са овим хромозомским поремећајем. Према последњим подацима, у Србији живи око 3.500 особа са Дауновим синдромом.
Адекватан приступ здравственој заштити, програмима ране интервенције и инклузивном образовању, као и одговарајућа истраживања, од виталног су значаја за раст и развој сваког појединца.
Квалитет живота особа са Дауновим синдромом може се значајно унапредити задовољавањем њихових здравствених потреба, укључујући редовне прегледе код здравствених стручњака ради праћења физичког и менталног стања и благовремене интервенције, као што су физиотерапија, радна терапија, логопедски третмани, саветовање или специјално образовање. Особе са Дауновим синдромом могу постићи оптималан квалитет живота уз подршку породице, адекватно медицинско вођење и системе подршке у заједници, укључујући инклузивно образовање на свим нивоима.
Тема Светског дана Дауновог синдрома 2026. године, „Заједно против усамљености“, фокусира се на подизање свести о томе како усамљеност несразмерно погађа особе са Дауновим синдромом и другим интелектуалним инвалидитетима, као и њихове породице. Истиче се да усамљеност није само емоционално стање, већ и озбиљан здравствени проблем који може довести до анксиозности, депресије и физичких здравствених последица, често повезаних са социјалном искљученошћу и стигмом.
Овогодишња кампања позива на истинску инклузију у школама, на радним местима и у заједници, наглашавајући да само присуство не значи и стварну укљученост или повезаност. Посебно се истиче да сви појединци, породице, организације, школе, послодавци и институције имају важну улогу у стварању подстицајног окружења и смислених односа који омогућавају свакој особи да се осећа прихваћено и да припада.
Извор: World Down Syndrome Day 21 March; https://www.un.org/en/observances/down-syndrome-day
