Светски дан Паркинсонове болести обележава се 11. априла са циљем да се скрене пажња на саму болест, као и на њен утицај на животе оболелих и њихове породице, али и на напредак у лечењу. Овај датум се поклапа са рођенданом енглеског лекара Џејмса Паркинсона, који је болест први пут описао 1817. године.
Паркинсонова болест представља прогресиван и исцрпљујући неуролошки поремећај који погађа милионе људи широм света. Упркос напретку у лечењу, још увек не постоји лек за болест, а оболели морају свакодневно да се носе са њеним утицајем на здравље и квалитет живота.
Паркинсонова болест је најбрже растуће и друго најраспрострањеније неуролошко стање, које погађа процењених 11,8 милиона људи широм света. Од 1990. до 2015. године, број оболелих се удвостручио на преко 6 милиона. Стручњаци сада предвиђају да ће до 2050. године око 25 милиона људи имати дијагнозу Паркинсонове болести.
Болест може погађати свакога, без обзира на пол, етничку припадност, старост или место становања. Паркинсонова болест се може јавити и код младих, а око 10–20% оболелих развија симптоме пре 50. године живота. Постоји преко 40 потенцијалних симптома који могу утицати на квалитет живота, укључујући проблеме са расположењем, спавањем, болом, здрављем црева и затвором. Иако су тремор и други моторички симптоми добро познати, многи, попут депресије и губитка говора, остају невидљиви другима, што оболеле чини изолованијим.
Живот са овом болешћу подразумева суочавање са стигмом. Паркинсонова болест је стање које се често погрешно схвата, због чега оболели могу бити рањиви и изложени дискриминацији. Поред финансијских изазова, могу се суочити и са друштвеном стигмом. Болест такође може изазвати хронични бол и утицати на глас, самопоуздање и способност контроле удова и аутоматских функција тела.
Данас постоје значајне терапијске опције за лечење Паркинсонове болести. За пацијенте у свакој фази болести доступни су лекови и техничка помагала која могу подржати контролу над животом и слободу оболеле особе. Болест се често дијагностикује у поодмаклој фази, па што се дијагноза постави касније, то су ограничења у животу пацијента значајнија. Рана дијагноза и адекватно лечење могу одржати постојећи ниво покретљивости и омогућити већу флексибилност током дужег периода.
Извор: World Parkinson day; https://worldparkinsonsday.com/get-informed/
