Хантавирусне инфекције представљају групу зооноза изазваних вирусима из фамилије Hantaviridae. Природни резервоари ових вируса су глодари, а човек се најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама (урином, фецесом или пљувачком) заражених животиња. Пренос са човека на човека је изузетно редак и забележен је само код појединих сојева. Процењује се да се широм света сваке године догоди од 10.000 до преко 100.000 инфекција, са највећим бројем случајева у Азији и Европи.
Хантавирусне инфекције се клинички најчешће испољавају у два основна синдрома: хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС), која је у нашој земљи позната и под називом мишја грозница, и хантавирусни плућни синдром (ХПС).
Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС) се претежно јавља у Европи и Азији, а изазивају је вируси као што су Хантаан, Добрава-Београд и Пуумала. Болест обично почиње нагло, са високом температуром, главобољом, боловима у леђима и стомаку, као и општом слабошћу, а касније се развијају бубрежни (слабије излучивање до потпуног престанка излучивања мокраће) и хеморагијски синдром (повећана пропустљивост крвних судова и крварења у кожи, слузокожама и органима). Смртност је релативно ниска и креће се од 1-15%.
Хантавирусни плућни синдром (ХПС), познат и као хантавирусни кардиопулмонални синдром, јавља се углавном у Северној и Јужној Америци, а најчешће је повезан са Син Номбре вирусом. За разлику од ХГБС, ХПС се карактерише доминантним захватањем плућа.
Почетни симптоми су неспецифични и подсећају на грип (температура, малаксалост, болови у мишићима), али се брзо развија респираторна инсуфицијенција. ХПС има знатно вишу стопу смртности у односу на ХГБС, често између 30% и 50%.
Основна разлика између ХГБС и ХПС је у циљном органском систему и, последично, у клиничкој слици. Док ХГБС примарно погађа бубреге и карактерише се поремећајем функције бубрега и могућим крварењем, ХПС доминантно захвата плућа и доводи до тешке респираторне инсуфицијенције. Географска дистрибуција је такође различита: ХГБС је типична за Европу и Азију, док се ХПС јавља у Северној и Јужној Америци.
Код већине хантавируса, укључујући оне који изазивају ХГБС у Европи (нпр. Пуумала и Добрава-Београд вирус), није доказан пренос међу људима. Инфекција се готово увек стиче контактом са излучевинама заражених глодара.
Међутим код Андес вируса у Јужној Америци је потврђен ограничен интерхумани пренос, најчешће у блиском контакту (нпр. чланови породице, здравствено особље) путем респираторних секрета током ране фазе болести.
У Србији је за последњих десет година регистровано 127 случајева (ХГБС). У 2024. години је пријављено 11 оболелих особа од хеморагијске грознице са бубрежним синдромом, са стопом инциденције 0,17 на 100000 становника. Регистрован је један смртни исход, док епидемијског јављања ове болести у 2024. години није било. Током 2025. године забележена су само два случаја ХГБС, без смртних исхода.
Не постоји специфична антивирусна терапија или вакцина за хантавирусну инфекцију. Лечење је супортивно и фокусирано је на пажљиво клиничко праћење и лечење респираторних, срчаних и бубрежних компликација. Рани приступ интензивној нези побољшава исходе, посебно код пацијената са кардиопулмоналним синдромом изазваним хантавирусом.
Спречавање инфекције хантавирусом првенствено зависи од смањења контаката између људи и глодара. Ефикасне мере укључују: одржавање чистоће у домовима и на радним местима, заптивање отвора који омогућавају глодарима да уђу у зграде, безбедно складиштење хране, коришћење безбедних пракси чишћења у подручјима контаминираним глодарима, избегавање сувог метења или усисавања измета глодара, влажење контаминираних подручја пре чишћења, јачање пракси хигијене руку.
Препоручене епидемиолошке мере:
- Редовно спроводити ДДД мере ( влажно чишћење и дезинфекција површина без подизања прашине у ваздух приликом чишћења)
- Адекватно заштити готову храну и воду за пиће од глодара
- Редовно уклањати заосталу храну
- Редовно прати руке пре и после јела, пре и после одласка у тоалет
- Коришћење заштитне опреме приликом чишћења
- Затварање отвора кроз које глодари могу ући у објекте
Одељење за ДДД (дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију) Завода за јавно здравље Шабац поседује сва потребна решења од стране ресорног Министарства за обављање послова из области ДДД-а.
Послови се обављају у складу са захтевима стандарда SRPS ISO 9001:2015 као и HACCP системом. У раду се примењују сертификовани, висококвалитетни биоцидни препарати који не угрожавају здравље људи, животиња и животне средине.
📞 За све услуге дезинфекције, дезинсекције и дератизације заинтересовани грађани могу нас контактирати на телефон: 015/343-605 или поднети лични захтев путем е-маила: epidemiologija@zjz.org.rs
