КАКО РАЗЛИКОВАТИ СУНЧАНИЦУ, ТОПЛОТНУ ИСЦРПЉЕНОСТ И ТОПЛОТНИ УДАР?

1. Сунчаница

Сунчаница настаје услед прекомерног и директног излагања главе и врата сунчевим зрацима.

Симптоми: Почиње јаком главобољом и порастом телесне температуре. Често се јављају умор, малаксалост, поспаност, вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак слуха. Код старијих особа може доћи и до губитка свести.

Прва помоћ код сунчанице

1. Склоните особу са сунца у климатизовану или замрачену и добро проветрену просторију.
2. Расхладите је млаком водом или јој ставите хладне облоге на чело, врат и потиљак.
3. Рехидрирајте је давањем течности (воде, благог чаја или сока) у честим, малим гутљајима.
4. Обезбедите одмор. Мировање је неопходно, а следећег дана особа не би требало да се излаже сунцу.

Уколико се тегобе наставе или погоршају, неопходно је јавити се лекару.

---

2. Топлотна исцрпљеност

Топлотна исцрпљеност често настаје услед интензивне физичке активности у условима повишене спољне температуре и високе влажности ваздуха.

Симптоми: Појачано знојење, болни грчеви у мишићима, главобоља, мучнина и повраћање, поремећај оштрине вида, пад крвног притиска, изражена малаксалост, па чак и губитак свести.

Прва помоћ код топлотне исцрпљености

1. Одмах преместите особу у хлад или расхлађену просторију и скините јој сувишну одећу.
2. Расхладите је поливањем млаком водом или постављањем хладних облога на главу и потиљак.
3. Дајте јој да пије расхлађену течност (воду или благи чај) у малим гутљајима.

Важно упозорење: Код овог стања неопходно је потражити медицинску помоћ због ризика од развоја топлотног удара. У здравственој установи се по потреби примењује интравенска надокнада течности и електролита.

---

3. Топлотни удар

Топлотни удар је најтежи облик поремећаја терморегулације. Настаје нагло, када организам изгуби способност да самостално регулише телесну температуру. Може настати и без директног излагања сунцу, у прегрејаним и влажним просторијама као што су пекаре, кухиње, фабричке хале, али и у прегрејаном аутомобилу или стану.

Симптоми:

• телесна температура виша од 40°C,
• општа слабост,
• топла и потпуно сува кожа (без знојења),
• убрзан пулс и дисање,
• пад крвног притиска,
• вртоглавица,
• повраћање,
• губитак свести, који може бити и први знак.

Прва помоћ код топлотног удара

Топлотни удар је ургентно медицинско стање! Одмах позовите Хитну помоћ (194) или организујте хитан транспорт до најближе здравствене установе.

Док медицинска помоћ не стигне:

1. Склоните особу из прегрејане просторије или са сунца и скините јој сувишну одећу.
2. Интензивно је расхлађујте поливањем млаком водом или излагањем струјању ваздуха (вентилатор, клима-уређај или лепеза).
3. Течност дајте искључиво ако је особа потпуно свесна и може безбедно да гута.
4. Поштујте период опоравка. Након прележаног топлотног удара организам недељама остаје осетљив на високе температуре, па се физички напор и излагање сунцу морају избегавати док лекар не одобри повратак уобичајеним активностима.

---

Опште мере превенције

Да до ових опасних стања не би дошло, придржавајте се следећих препорука:

1. Заштита главе и тела

Носите лагане шешире са широким ободом или качкете светлих боја од прозрачних материјала. По потреби квасите косу и врат.

2. Одећа

Бирајте комотну гардеробу од природних материјала (памук, лан) и светлијих боја које одбијају сунчеву светлост.

3. Редовна хидратација

Пијте течност континуирано, и пре него што осетите жеђ, јер организам током врућина губи велике количине воде знојењем.

4. Правилна исхрана

Једите лагане и уравнотежене оброке богате воћем и поврћем. Важно је надокнадити електролите (натријум, калијум, магнезијум и хлориде) које организам губи знојењем.

5. Климатизација простора

Редовно проветравајте просторије. Уколико користите клима-уређаје, разлика између спољашње и унутрашње температуре не би требало да буде превелика како би се избегли нагли температурни шокови.

---

Правовремено препознавање симптома и адекватна прва помоћ могу спречити озбиљне последице по здравље. Посебну пажњу током високих температура потребно је посветити деци, старијим особама, хроничним болесницима и особама које раде или дуже бораве на отвореном простору.