АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ПОДРУЧЈУ ШАПЦА

Загађење ваздуха у градовима је увек актуелна тема обзиром на то да је на релативно малом простору сконцентрисан велики број различитих извора загађења: енергетски извори, саобраћај и индустрија, тако да су у ваздуху присутни примарни загађивачи: сумпор-диоксид, азотови оксиди, угљен-моноксид и честице чађи, као и специфични загађивачи у зависности од индустријских процеса на датом подручју. Садржај полутаната у атмосфери града варира у зависности од годишњег доба. Током зимских месеци уочавају се знатно више концентрације сумпор-диоксида и чађи што је резултат повећане потрошње енергије, односно употребе угља лошег квалитета. У западним земљама овај проблем се решава преласком на природни гас. Процењује се да су енергетски извори, термоелектране и кућни системи за грејање узрочници чак 30 % укупног загађења ваздуха.

У градским срединама саобраћај је доминантан извор загађења ваздуха. Друмски саобраћај је извор емисије угљен-моноксида, угљоводоника, азотових оксида и угљеничних честица. Основни узроци емисије ових загађујућих супстанци су употреба горива ниског квалитета и повећан број возила. Обзором на то да се код нас највише користи оловни бензин, наведеним полутантима треба додати и олово у издувним гасовима.

Ваздух представља смешу гасова (79% азота, 21% кисеоника и веома малих количина племенитих гасова, озона, оксида азота, различитих органских једињења, честица и тд.). У природним условима, сви ови гасови су у равнотежи, али проблем настаје када се она наруши. Бројни наведени полутанти су саставни део атмосфере, ако су присутни у малим количинама. Оно што их чини штетним је доза.

Геоморфолошке особине подручја Шапца су веома неповољне са аспекта аерозагађења (град је окружен широком равницом са свих страна што смањује природне процесе пречишћавања). Близина Саве узрокује повећану влажност ваздуха што ствара услове за трансформацију сумпор-диоксида у сумпорну киселину која је далеко токсичнија од примарног полутанта. Вегетација између индустрије и насеља у Шапцу је веома слаба тако да не постоји ублажавајући ефекат. На основу руже ветрова уочава се да су доминирајући ветрови северо-западни и југо-источни. Обзиром на локацију индустријских извора емисије у Шапцу, југо-источни ветар носи загађење директно на град.

Узимајући у обзир горе наведено, може се закључити да су становници Шапца веома често изложени дејству разних полутаната у атмосфери. Мерења садржаја загађујућих материја у ваздуху у Шапцу врши овлашћена и акредитована лабораторија Завода за јавно здравље..

Стручњаци лабораторије санитарне хемије са екотоксикологијом, Завода за јавно здравље наглашавају да се при неповољним метеоролошким условима (антициклонско стање, температурна инверзија, магла), онемогућава слободно дифундовање полутаната, тако да чак и измерене ниже концентрације полутаната могу кроз низ хемијских реакција створити секундарне полутанте далеко токсичније од примарних. Суспендоване честице су врло битан показатељ квалитета ваздуха који се мери. Суспендоване честице су комплексна мешавина органских и неорганских материја различитог хемијских састава. Њих чине честице пореклом из дизел мотора, летећи пепео, минерална прашина, металне паре, остаци пестицида у виду измаглице, дим, честице флуорида итд. Подела суспендованих честица на грубе, фине и ултра фине је важна са аспекта њихове могућности продирања у периферне делове плућа. Ситније честице су штетније по здравље пошто могу доспети у дубину респираторног система. Бројне здравствене студије показују да честице поред утицаја на респираторни тракт, утичу и на кардиоваскуларни систем.

Утицај аерозагађења на здравље људи посебно при акутној изложености у епизодама високих концентрација је доказан и несумњив, па ипак постоје различита мишљења о величини тог утицаја. Основне потешкоће у истраживању утицаја на здравље представљају:

– трансформације примарних полутаната у далеко токсичније секундарне полутанте
–  дуг латентни период за испољавање токсичности већине полутаната отежава  повезивање са одговором организама

• могућа присутност непознатих супстанци

Према истраживањима ЕПА (Америчка агенција за заштиту животне средине) 1% карцинома плућа се повезује са аерозагађењем.