Ebola je teško virusno oboljenje ljudi koje se često završava smrtnim ishodom. Obično počinje iznanada sa nespecifičnim simptomima (povišena temperatura, bolovi u mišićima, bolovi u grudima, glavobolja). Ubrzo potom se javljaju upala ždrela, povraćanje i proliv. Nakon 3-4 dana se javlja ospa. Sve to prate teška krvarenja iz unutrašnjih organa – iz želuca i creva, pluća, mokraćnih puteva kao i obavezna subkonjuktivalna krvarenja. Uz dijatezu se javlja oštećenje jetre, otkazivanje bubrega, zahvaćenost CNS i terminalni šok sa disfunkcijom mnogih organa.
Laboratorijskim pregledom krvne slike uočava se smanjenje broja limfocita, smanjenje broja trombocita sa povećanim vrednostima transaminaza.
Letalitet: Smrtnost od Ebola infekcija u Africi se kreće od 50-90% a smrt obično nastupa posle 6-9 dana od početka bolesti. Dijagnoza se postavlja laboratorijskim pregledom krvi – utvrđivanjem specifičnih antitela u krvi, detekcijom antigena u krvi kod obolelih.
Agens: Ebola virus je virion veličine 970 nm. Infektivnost virusa se održava dugo na sobnoj temperaturi, ali se gubi za 30 minuta na 60°C Inaktivišu ga UV i gama zraci, fenol, lipidni rastvarači i beta propiolakton. Zbog visoke zaraznosti virusa, visoke smrtnosti i mogućnosti ihterhumanog prenošenja spadaju u izuzetno zarazne agense, pa je za rad i lečenje obolelih potrebno obezbediti i primeniti najviši stepen zaštitnih mera.
Rasprostranjenost: Bolest je prvi put opisana 1976. godine u zapadnoj Ekvatorijalnoj provinciji Sudana kao i današnjem Zairu (tadašnja Demokratska Republika Kongo), kada je registrovano više od 600 obolelih. Letalitetu ovoj epidemiji je iznosio 70%. Nakon toga, Ebola se 1994. godine pojavila u kišnim šumama Gabona (letalitet je iznosio 60%) i od tada se epidemije ovog oboljenja javljaju sa većom učestalošću.
Aktuelna epidemija je počela početkom marta meseca ove godine zahvatajući široku teritoriju Gvineje, severne Liberije i Siera Leona. Do sada je registrovano 2127 obolelih osoba, od kojih je smrtni ishod do sada registrovan kod 1145 osoba. Zasada nisu registrovani oboleli van Afričkog kontinenta.
Rezervoar: prirodni rezervoar virusa nije poznat. Infekcija se najverovatnije prenosi sa životinja ili artrpoda. Smatra se da su leteće lisice (veliki slepi miševi) mogući prirodni domaćini virusa Ebole.
Način prenosa: Ebola se na čoveka prenosi direktnim kontaktom sa inficiranom krvlju, sekretima, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih životinja. Sa čoveka na čoveka se širi direktnim kontaktom sa krvlju, sekretima ekskretima ili spermom zaražene osobe. Većina infekcija u epidemijama se prenosi interhumano, a česte su i bolničke infekcije.
Inkubacija: iznosi od dva do dvadeset jedan dan (najčešće 6-9 dana).
Zaraznost: postoji sve dok je virus prisutan u krvi i sekretima inficirane osobe. Transmisija preko sperme je registrovana i sedam nedelja nakon kliničkog ozdravljenja.
Osetljivost je opšta. Obolevaju osobe oba pola svih uzrasta. Najugroženiji su zdravstveni radnici koji leče obolele kao i članovi porodica koji neguju obolele osobe do momenta hospitalizacije.
Specifično lečenje: ne postoji ni jedan specifičan lek niti vakcina protiv ovog oboljenja. Standardne mere lečenja podrazumevaju nadoknadu tečnosti, održavanje elektrolitske ravnoteže, sprečavanje nastanka i lečenje komplikacija….
Mere prevencije:
Najpouzdanija mera prevencije je izbegavanje putovanja u područja sa
registrovanim slučajevima obolevanja.
U slučaju da nismo u mogućnosti da odložimo put, savetuju se standardne mere prevencije tokom boravka u zemlji u kojoj su registrovani oboleli od Ebole kao i za vreme putovanja: redovno, često i pravilno pranje ruku, izbegavanje direktnog kontakta sa živim ili uginulim životinjama, izbegavanje konzumiranja mesa poreklom od divljih životinja, temeljno pranje i ljuštenje voća i povrća pre konzumacije, kao i praktikovanje isključivo zaštićene seksualne odnose (obavezna upotreba kondoma).Tokom boravka u rizičnoj zemlji i putovanja izbegavati bolesne osobe kao i kontakt sa krvlju i njihovim telesnim sekretima i ekskretima.
Po povratku sa puta: Narednih 21 dan obratiti pažnju na svoje zdravstveno stanje i pojavu mogućih simptoma. U slučaju da ste tokom boravka u rizičnoj zemlji ili tokom putovanja bili u kontaktu sa bolesnim ljudima, njihovom krvlju, sekretima ekskretima, životinjama …. odmah se obratiti lekaru, u ovom slučaju najbolje telefonom. Pre nego što odete u zdravstvenu ustanovu treba preduzeti odgovarajuće mere lične zaštite i nikako ne koristiti sredstva javnog prevoza. Rizik i potencijalna opasnost je povezana isključivo sa putnicima u međunarodnom saobraćaju. Čak i u slučaju da se bolest unese u našu zemlju procenjuje se da je rizik od širenja Ebole bolesti u epidemijskim razmerama mali.
Za sada, nema potrebe za preduzimanjem bilo kakvih posebnih prventivnih mera, izuzev gore spomenutih koje se odnose na putnike u međunarodnom saobraćaju.
(Korišćen tekst sa sajta IZJZ Srbije i IZJZ Vojvodine)
